Izvor: Blic, 11.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad više heroin
Nikad više heroin
ZAJEČAR - Zahvaljujući Ministarstvu pravde i upravniku Okružnog zatvora u Zaječaru mr Aleksandru Đorđeviću, 'Blic' je dobio ekskluzivnu priliku da poseti najveći zatvor u istočnoj Srbiji, popriča sa osuđenicima i zaposlenima, obiđe zatvorske ćelije i proveri u kakvim uslovima se izdržavaju kazne.
U jučerašnjem broju objavili smo razgovor sa nekoliko osuđenika koji kaznu izdržavaju radeći na zatvorskim ekonomijama, a danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << objavljujemo razgovor sa upravnikom zatvora i ispovest osuđenika koji kaznu izdržava zbog dilovanja droge.
Upravnik zaječarskog zatvora mr Aleksandar Đorđević kaže da su u tom zatvoru smešteni osuđenici iz cele Timočke krajine.
- Sastav osuđenih je različit, dolaze iz različitih sredina, socijalnih struktura, zbog različitih krivičnih dela. Ima lica osuđenih za teško razbojništvo sa ubistvom - na 40 godina, oni čekaju pravosnažnost presude. Zatvorenici po zahtevu dolaze kod mene na razgovor, pričaju o svojim privatnim problemima, tretmanu u zatvoru, presudama - kaže upravnik Đorđević.
Oko 50 zaposlenih trudi se da ovim ljudima, kojima zatvorska kazna stavlja pečat na život, olakša izdržavanje kazne.
- Ukoliko se grubo prekrši kućni red i zakon, sledi upućivanje u samicu, i to može trajati do 15 dana. Zatvorenik je tu neprekidno, tu jede, spava, a ima pravo na dvočasovnu dnevnu šetnju. Pre odlaska u samicu, obavezan je detaljan lekarski pregled - kaže Đorđević.
Samice, veličine tri puta četiri, ili četiri puta četiri metra, izuzetno su čiste i tople.
- Nažalost, česti su slučajevi da se u krug zatvora unesu narkotici. Paketići se ušivaju u postavu garderobe, ili se izvadi uložak patika, stavi droga, a onda se uložak zalepi. Pronalazili smo drogu sakrivenu u hrani, sokovima, cigaretama. Na sve načine se borimo da sprečimo ulazak narkotika u krugu ustanove - kaže upravnik.
Ivan Jovanović (21) iz Bora osuđen je zbog rasturanja opojnih droga. Kaznu izdržava u Zaječaru.
- Uhvatili me sa dva paketića heroina, i znam ko me cinkao. Ne, nisam ljut, možda je bolje što sam ovde, možda je tako suđeno. Verujem u sudbinu, verujem u Boga. Mnogo psujem, ali Boga nikada! Sa 15 godina sam ušao u posao. Prvo na sitno, a kad sam se dokazao, uzimao sam i po 500 grama. Dobro sam radio, pošteno, nisam pravio koktele, nisam i nikada neću cinkati. U ovom poslu čist obraz je jedina lična karta. Glavni su čuli kako radim, oni sve znaju, i počeli da mi šalju sve kvalitetniji heroin. Važio sam za najboljeg dilera u gradu - priča Ivan.
Pitam koliko je zarađivao, pošto je heroin.
- Misliš da znam? Bilo je mnogo novca, mogao sam da kupim sve što poželim. Ali, džabe! Ni dinara nisam uštedeo, sve je otišlo. A cena zavisi ‘oćeš kamen, prašak, kockice, ali je oko 1.500 dinara gram na ulici. Bio sam pun love, ali ne želim ničeg da se sećam. I rek’o sam: Nikad više! Stresan je to pos’o. Najveća frka je kad preuzimam veću količinu, ta dva-tri sata dok ne sakrijem robu. Posle je već lakše, imamo mi cake za prodaju. Samo, ovi sadašnji panduri su k’o kerovi, ne daju da se diše. Uhvate nekog narkomančića i onda nam prave nameštaljke. A u vreme Slobe bilo je super!
Pokušavam da saznam kako se oseća, da li bi nešto promenio u svojoj prošlosti da može, šta planira, kako vidi sebe za 10 godina.
- Život je čudo. Ne znam da li bih isto ponovio, pitaš mnogo. A osećam se kao da sam stariji najmanje deceniju. I ništa ne planiram, šta ako me, recimo, pregaze kola?
Kažem mu da je mlad, budućnost je tek pred njim.
- Ti k’o moja majka. Silna je to žena, volim je do neba. Ona je direktor Medicinskog centra, i već duže je na bolovanju. Živim sa njom. Ona i familija uticali su da se skinem s heroina. Vidiš, ovu brojanicu mi je ona poklonila i nikada je nisam skinuo. Mnogo je propatila zbog mene. Heroin je opak, umrli mi neki drugari i jedna drugarica od njega, bio sam na sahrani. I znaš, kao droger si prijatelj samo kad imaš kintu, droga je preča od svega. I rek’o sam, neću više... Suzana Božinović
