Izvor: Vesti-online.com, 05.Dec.2013, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikad ne reci nikad

Kada je istoričar Kristofer Klark u knjizi "Mesečari: Kako je Evropa krenula u rat 1914" Mladu Bosnu uporedio sa Al Kaidom, a Principa nazvao teroristom, mnogi u Srbiji su samo odmahnuli rukom: to su neozbiljne teze senzacionalističkih istoričara, nema revizije istorije. Jedna od takvih bila je i spisateljica Biljana Srbljanović, ali nije ih manjkalo ni u najbližem okruženju, na poslu, u porodici.

Jelena Arsenović

Ni to što je Klark profesor na Kembridžu, ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << što je spisak savremenih istoričara koji zagovaraju stav o odgovornosti Srbije za Prvi svetski rat bivao sve duži, nije umanjio veru ovih optimista da nema revizije istorije, dok je podsmeh za domaće paničare dodatno dobijao na zamajcu.

Nedavno se na ovu temu oglasio i Dušan Bataković, srpski istoričar i bivši ambasador u više zapadnih zemalja. On je kroz lično iskustvo posvedočio da je revizija uzroka Prvog svetskog rata uveliko odmakla. Naveo je kako se u martu ove godine, na svetski značajnom simpozijumu u Minhenu o ratnim i političkim ciljevima Prvog svetskog rata, uverio da je na delu "demontaža rezultata velikog nemačkog istoričara Frica Fišera, koji je 1960-ih nesumnjivo utvrdio da je Nemačka najviše od svih velikih sila želela rat".

Ako bi Batakovićevo iskustvo poturili onom delu domaće javnosti koji u svemu vidi srpsku fobiju od svetske zavere, gotovo je sigurno da bi opet uzvratili omalovažavajućim komentarima. To negiranje stvarnosti nije prisutno samo u slučaju Prinicipa i novog tumačenja povoda i uzroka Velikog rata.

Kada je osvanuo projekat albanskog istoričara Koče Danaja o "prirodnoj Albaniji", što je samo drugo ime za "veliku Albaniju", išlo se na podatak da stranke koje se zalažu za teritorijalno širenje na račun suseda nemaju veliko uporište u albanskom parlamentu. "To su njihovi Šešelji, a vidite gde su sada radikali", uzvraćali su.

Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija takođe je dugo bio samo kontrateža srpskim ekstremistima. Ni podatak da je Samopredeljenje za svoje ideje uspelo da upregne i bivšeg američkog diplomatu Vilijema Vokera, ni to da je do letos bilo treća parlamentarna stranka u parlamentu samoproglašenog Kosova nije dovoljno bilo osvešćujuće.

I prošlonedeljna pobeda Kurtijevog kandidata za gradonačelnika Prištine Špenda Ahmetija pokušava nam se "logično" objasniti. To nije posledica radikalizovanja kosovskih Albanaca kojima Kosmet nije dovoljan. Ne, ovaj trijumf je zbog želje za promenom i novim, nekompromitovanim ličnostima, kako tvrdi nama odranije poznati Azem Vlasti, a koga sada zapadni mediji predstavljaju "uglednim kosovskim analitičarom".

Džaba što Ahmeti, glavna zvezda upravo okončanih lokalnih izbora na Kosmetu, svoju pobedu objašnjava pripadnošću pokretu koji se jedini javno zalaže za jedinstvenu državu svih Albanaca na Balkanu. To je, dakle, glavni komunalni problem u Prištini.

Kako u svemu lošem, ima uvek i zrnca nade, i u pobedi kandidata Samoopredeljenja u najurbanijoj kosovskoj sredini ima nečeg dobrog.

Sada bi i oni najuljuljkaniji optimisti da je cepanje Srbije zaokruženo ako Beograd prizna sadašnje Kosovo mogli da se dozovu pameti. Osim te daleke projekcije, posledice većeg uzleta Kurtijevog pokreta među Albancima mogle bi da dovedu i do prekida briselskih pregovora, protiv kojih je Samoopredeljenje i demonstriralo. To bi bila njihova "usluga" onima u Srbiji koji su od početka s pravom tvrdili da je proces u Briselu samo korak ka srpskom priznanju otcepljene pokrajine.

Nastavak na Vesti-online.com...