Izvor: Politika, 11.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije svako Mik Džeger
Autori u narednom periodu očekuju mnogo veće prihode od emitovanja svojih dela
Kada bi se u ovoj zemlji dosledno sprovodili zakoni, onda bi neko mogao da zaradi milione na ime autorstva za svoje umetničko delo. No, u Srbiji je apsolutno nezamislivo da jedan muzičar, kao na primer "Rolingstonsi", uzme četiri miliona dolara, koliko je kompanija "Microsoft" platila grupi za korišćenje njihove numere "Start me up" u svojoj reklamnoj kampanji. Za razliku od Zapada, u našoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemlji muzičari od autorskog prava dobijaju bedne svote novca. Otud i ne čudi što je proteklih meseci javnost potresala priča o nepoštovanju autorskog prava.
Posle velikih povika na račun prethodnog, nedavno je izabrano novo rukovodstvo SOKOJ-a, kuće koja štiti sve domaće i strane autore u Srbiji. Aleksandar Kovačević, koji je postao vršilac dužnosti direktora SOKOJ, za "Politiku" priča da mu je najveći interes da svi autori znaju svoja prava i da što više sarađuju sa ovom organizacijom i dodaje:
– Domaćih autora koje SOKOJ štiti je oko tri hiljade, a tu je i milionska cifra stranih autora koje mi, takođe, štitimo i postoji plan raspodele prikupljenih sredstava. Meni su svi autori isti. Mnogi su u proteklom periodu pokušavali da izbegnu SOKOJ, a, po propisima, svaki autor mora da se obrati ovoj kući da bi naplatio korišćenje muzike. SOKOJ je društvo autora koji nije državna kuća i tokom 2005. naplatio je nekih 130 miliona dinara. To je malo para, ako se uzmu u obzir milioni stranih i hiljade domaćih autora.
Na pitanje na koji način povećati naplatu od korisnika muzičkih dela, Kovačević odgovara:
– Povećanje naplate je jednostavno – treba tražiti više i potruditi se da do toga dođe. Želimo da se zauzme čvršći stav autora i SOKOJ-a prema onima koji koriste muzička dela, ali i da pravimo neke kompromise. Za jedan frizerski salon, koji tokom celog dana pušta muziku i time dodatno zarađuje, realno je i izvodljivo da mesečno plaća, na primer, hiljadu i po dinara. Iznos od četiri i po odsto za velike korisnike je velika cifra za, primera radi, Pink, u odnosu na TV Leskovac. Ne mogu da budu isti uslovi za "Egzit" na koji dođe 180.000 ili za "Crvenu jabuku", čiji koncert poseti 3.000 ljudi. Insistiraću na plaćanju na vreme, jer imamo mnogo dužnika. Za početak želimo da počnemo sa kolektivnim pregovaranjem.
Jedan od novoizabranih članova UO SOKOJ-a je i Vladimir Maričić, pijanista i džez muzičar, koji za "Politiku" kaže:
– Mi kao novi Upravni odbor napravili smo revolucionarnu promenu time što je SOKOJ postao isključivo agencija za naplatu autorskih sredstava od korisnika. To su svi oni koji koriste muziku da bi unapredili svoje poslovanje. Kod nas je piraterija toliko razvijena, čak 85 odsto, zato što naš zakon o autorskom pravu ima veliki propust. U zakonu, koji je usvojen 2004. godine, tačno je određeno kako treba da izgleda košuljica koju moraju da pišu svi korisnici muzičkih dela, međutim, sankcija za nepopunjavanje i nedostavljanje iste je blaga. Zato su mediji neažurni, a ta košuljica je jedini podatak koliko je neko zaista emitovan. Nije problem u malim korisnicima, već u naplati od velikih, kao što su RTS, Pink... Od njih se naplaćuje 4,5 odsto. Prepreka je u tome što ti korisnici, zato što su moćni, mogu da zadržavaju uplatu.
Maričić navodi primer Hrvatske u kojoj se autorska prava realizuju:
– Hrvatski muzičar Džiboni je na legalno prodatih 60.000 primeraka svog albuma uspeo da zaradi trostruko od onog što je uložio. S druge strane, Zdravko Čolić je prodao od dva do tri puta više albuma od Džibonija, ali, pošto ovde od prodaje najviše vajde imaju pirati, Čolić je zaradio duplo manje od hrvatskog kolege. Kada bi se ovde poštovalo autorsko pravo, Marina Tucaković, čiji se svaki tekst emituje na 3-5 minuta, morala bi da danas bude milioner!
Vlado Georgiev u razgovoru za "Politiku" navodi glavne krivce za potpuno odsustvo poštovanja autorskih prava u ovoj zemlji:
– Država je na prvom mestu. Odmah iza nje je prethodno rukovodstvo SOKOJ-a sa Ivanom Tasićem na čelu. Sve ove godine SOKOJ nije funkcionisao kako treba, direktor je imao odrešene ruke da sklapa dilove i paušalno se dogovara o autorskoj naknadi, time narušavajući interes autora koji nisu imali nikakav status. O poslovanju dojučerašnjeg SOKOJ-a, nakon urađene revizije, iznećemo mnogo toga u javnost.
Vlado Georgiev, kao jedan od novih članova Upravnog odbora SOKOJ-a, najavljuje sledeće korake novog rukovodstva ove kuće:
– Za sada stvari idu veoma brzo. Insistiraćemo kod državnih organa da radio-stanice koriste jedinstveni softver na osnovu koga će se, pomoću digitalnog koda, u svakom trenutku znati ko se i koliko emitovao. Želimo da ojačamo SOKOJ da bi postao konkurentni lider u regionu. Reorganizacijom, pametnim i poštenim poslovanjem očekujemo da naplata poraste i do hiljadu odsto.
Georgiev je bio jedan od retkih muzičara koji se najviše borio za poštovanje autorskog prava. Na pitanje da li smatra da će se ova borba isplatiti, Georgiev odgovara:
– Naravno. U suprotnom bih ćutao kao mnogi. Ukoliko primetim nesavestan odnos novoizabranih članova UO i rukovodstva SOKOJ-a, javno ću istupiti sa detaljnim obrazloženjem. Ali, verujem da do toga neće doći.
Aleksandar Kovačević na kraju otkriva planove SOKOJ-a:
– Do kraja godine postojaće nova tarifa za naplatu. 130 miliona je premala cifra, a realno bi bilo 500 miliona u sledećoj godini. Mi po Srbiji još imamo gomilu korisnika koji uopšte nisu evidentirani. Smatraću uspehom ako u sledećoj godini premašimo cifru od 500.000 dinara. Ako autor želi sve da naplati, onda on to treba da dobije. Može da pomogne tako što će fizičkim prisustvom biti tu da vidi šta se dešava, a ne da pričamo da je SOKOJ organizacija lopova i da ne treba da postoji. Moramo da imamo sistem, da država ispuni sve uslove i svi će biti zadovoljni, čak i korisnici koji treba da shvate da to nije nikakva otimačina, već da je plaćanje obaveza, kao i TV pretplata.
Jelena Koprivica
[objavljeno: 11.09.2006.]
