Izvor: Blic, 13.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije šija, nego Toma
PITANJE za drugara, funkcionera Demokratske stranke u rangu - ni blizu, ni daleko od vrha. "Jesu li vama vrane mozak popile? Zar mislite da će točak reformi da se okreće i kad vi u rezervoar urinirate? I to u kokpitu aviona kojim pilotira urođeni strah od letenja?"
A drugar replicira. Tamo neke hiljadu devet stotina i ko zna koje, Baja Pašić umoli svoje da izvide zašto mu ugledni gospodin iz provincije stalno zavlači za skupštinskom govornicom. Ljut je, objasniše mu, zato što >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su sve frajle beogradske dobile stipendiju, samo njegova Juca izvisila. Mudri Baja će na to: "Obećajte da će i Juca dobiti stipendiju".
Tako i učiniše. A ugledni gospodin se, čim ponovo dobi reč, založi za usvajanje premijerovog predloga, istog onog kog je, pre Jucine stipendije, žestoko kritikovao. Eto, veli drugar, takva je danas Demokratska stranka.
ODGOVOR na pitanje zašto je berza krahirala glasi - zbog političke nestabilnosti. Nemojte napisati da sam rekao - zbog izbora Tome Nikolića. Sutra on može da formira vladu i postavi svog predsednika Komisije za hartije od vrednosti.
Ovako je moj sagovornik, mladi uspešni broker, cenzurisao samog sebe. Nije šija, nego vrat. Ali Toma je - Toma. Lafčina, as, Baja nad Bajama. A skroman, ne diči se nadimkom kao što je to nekad činio komunistički funkcioner Dobrivoje Vidić.
Sećam se telefon zvoni, drug Vidić podiže slušalicu i po inerciji kaže "ovde Baja", a s druge strane žice stiže stih: "Ćapiš me za ...!" Kad smeh utihne, poziv se ponavlja, ali vezu ovog puta uspostavlja zvanični glas: "Dobrivoje Vidić!" A gilipteri će: "Dobar dan druže Bajo!"
Smeh je lek. Ali njime svet oko sebe ne možemo učiniti lepšim od nas samih.
