Izvor: RTS, 11.Nov.2015, 12:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije ni rimski, a nije ni bunar
Prošle godine, nakon dužeg perioda, za javnost je ponovo otvoren Rimski bunar na Kalemegdanskoj tvrđavi. Poseta Rimskog bunara, jedan je od, kažu, najinteresantnijih turističkih izleta u Beogradu.
Rimski bunar, nekada je bio najvažniji objekat u Beogradskoj tvrđavi. Pretpostavlja se da je izgrađen između 1717. i 1731. godine, kada su Beogradom vladali Austrijanci.
"Austrijanci su morali >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da reše jedan jako bitan problem, jer tada Beogradska tvrđava, nema izvor pijaće vode. Pa je voda morala da se dovlači izvan grada, što je bio veliki problem, jer, ukoliko bi ste bili opsednuti u samoj tvrđavi, morali bi brzo da se predate, jer bi ste ostali bez vode", kaže Vukašin Janjić, JP "Beogradska tvrđava".
Na ovom prostoru ne postoje podzemne vode, a sva voda koja se, danas nalazi u bunaru, nastala je kondezacijom vlage iz atmosfere. Kopanje bunara dubine 60 metara, trajalo je punih 15 godina.
Ovaj bunar, kažu, nije ni rimski, a nije ni bunar. Kopali su ga Austrijanci, a u njemu nikada nije pronađena voda, zbog čega je služio kao tamnica, ali i kao silos za žito.
Sredinom šezdesetih godina, speleoronioci, počinju sa istraživanjem podzemnog Beograda, a tada su, prema njihovim tvrdnjama, na dnu Rimskog bunara pronađena dva ljudska i nekoliko životinjskih skeleta. Silazak niz stepenište, iz bezbedonosnih razloga, zabranjen je za posetioce.
"Jedino što je problem sa ljudima odavde je što je stepenište, koje je, iz bezbedonosnih razloga zatvoreno, pa turisti ne mogu da siđu do samog bunara. Ipak, posećenost je sasvim pristojna", kaže Vukašin Janjić, JP "Beogradska tvrđava".
Da li je Rimski bunar povezan tajnim prolazom sa Zemunom i Milenijumskom kulom - jedna je od najčešće demantovanih teza u istoriji modernog Beograda. Iako svi argumenti govore da bi za kopače to bio jako težak fizički posao, kao i da ne bi imali dovoljno kiseonika, neki veruju da tajni prolaz, ipak postoji.
