Izvor: Politika, 11.Jul.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije fer
Nedavno održani kanski festival reklamnih kampanja pokazao nam je da na ,,Kanske lavove“ svake godine dolaze sve mlađe, ambicioznije i kreativnije generacije
Nije fer je rečenica koju često čujem u mojoj kući i koju izgovaraju najmlađi članovi porodice: Marijan (7) i Lena (9). A povodi su mnogobrojni: kada treba da se podeli neka igračka sa bratom/sestrom, da se ide na spavanje, da se spreme igračke za sobom, prestane sa igrom i slično. Gestikulacija je uvek ista: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mrgodna faca i prekrštene ruke, više ljuti nego nemoćni izraz lica. I glas pun jednog iskrenog, dubokog razočarenja nad životnom činjenicom da život nije fer.
E pa ja sam se identično osećao ove godine na nedavno održanom 61. Kanskom festivalu kreativnosti „Kanski lavovi”, najvećoj svetskoj smotri reklamnih kampanja.
Nije fer da ja, nakon 35 godina staža i rada isključivo u ovoj profesiji, nakon slušanja mnogobrojnih prezentacija, panela i diskusija, gledanja ogromne količine kreativnih radova, shvatim da sam se iz Kana vratio svestan da više ne znam o ovoj profesiji nego što sam mislio da ne znam kada sam otišao.Nije fer da ne mogu da uživam u nekim lovorikama nagomilanog znanja, godinama sticanog iskustva i potisnute kreativnosti, nego da moram ponovo mnogo toga da učim i da pokušavam da shvatim kako da vodim agenciju u sledećih tri, pet ili deset godina.Nije fer da se sve toliko menja, da se ubrzava.Nije fer da svake godine dolazi sve novija, mlađa, ambicioznija i kreativnija generacija željna, priznanja, uspeha i menjanja sveta.
Ali, ako shvatiš da nije fer ni osnovna premisa života da život nije fer, onda ti dođe malo lakše. I da je jedina konstanta života promena, i da, ukoliko želiš da preživiš, i ti moraš da se menjaš. I da braća dinosaurusi to nisu shvatili na vreme, pa su završili u muzejima. I da ti niko neće u tome pomoći više od sebe samoga.Dakle, dosta kukanja, malo optimizma.
Kanski reklamni festival i jeste jedna neverovatna kombinacija depresije i optimizma. Depresivno je kad vidiš koliko ima sjajnih ideja, kako ti je velika konkurencija i kako su svi dobri ili odlični. Ali, optimizam je kada shvatiš da je profesija živa, ide napred, mnogo toga se dešava i da je na tebi da pronađeš i za sebe neko mesto u toj sjajnoj i uzavreloj galaksiji.
Ovogodišnji festival je opet oborio neke rekorde. Prema podacima koje je objavio AdAge, bilo je prijavljeno oko 37.500 radova! Prisustvovalo je, sa plaćenim akreditacijama oko 12.000 delegata. Tu se ne računa nekoliko hiljada onih koji ne ulaze u Grand Pale, nego se muvaju okolo, po kafićima, šatorima, zakupljenim delovima plaže i štede oko 3.500 evra, koliko je cena pune akreditacije. Prošle godine je podeljeno 1.170 „lavova“, ove godine će taj broj biti premašen. A ako ste dobili „Lava“, pa hoćete da dobijete još jednu kopiju, to je dodatnih 3.372 dolara. Prema istom izvoru, agencije su spremne da ulože između 16.000 i 84.000 dolara samo za pripremu radova za konkurenciju (!); suma sa kojom se u našim zemljama ide i u medijsku kampanju. Ukoliko želite da budete smešteni u apartmanu u Carltonu, to će vas koštati 4.275 dolara, da iznajmite jahtu parkiranu u kanskoj marini za popodnevni parti, to košta 13.000 dolara.
Osim tih brojeva koje nas, sirote Balkance, stavljaju u jedan prilično inferioran položaj, šta bih još mogao da izdvojim kao osnovne impresije ovogodišnjeg programa?
Najpre to da je recesija završena. To se vidi iz svega što se ove godine dešavalo. Niko ne govori pesimistički o svim stvarima koje su bile tema pre nekoliko godina. Govori se o promenama koje se dešavaju u realnom vremenu, ide se napred, bez osvrtanja na posrnule.
Zaoštrava se rat između velikih. Vreme supervelikih ili superstruktura je došlo. Od supertankera, superaerodroma, do superdržavnih struktura (EU), do supernetvorka. A oni se međusobno takmiče na različitim nivoima, gde se finalni rezultat vidi u vrednosti na berzi.
Storytelling je nova mantra profesije. U doba izobilja, dobili smo veoma zahtevne, nestalne i svojeglave konzumente medijskog sadržaja, koji nemaju vremena za odlaganje zadovoljstva, nego žele sve, žele odmah Kako privući njihovu pažnju, zadržati je, negovati je i uspostaviti jeste set pitanja koji se najbolje rešava pravilnim storytelling-om.
Orkestracija. U doba specijalista, supspecijalista, mikro i nanospecijalista, sve više dolazi do potrebe da se nađe neko ko će da koordinira i vodi ovako razuđeni proces komunikacije.
Sada sam u fazi inkubacije. Nakon ogromne količine podataka, kampanja, ideja i vizuelnih atrakcija kojima sam bio izložen protekle sedmice, pokušavam da ih nekako sistematizujem, razvrstam po prioritetima i vidim šta ću i kako primeniti kod sebe.
A prva stvar jeste nužnost promena i rada na sebi. Sve počinje i završava se radom na samom sebi. Edukacija više nije jednokratni proces, koji se završava diplomiranjem. Mora se svakim danom, u svakom pogledu, sve više napredovati.
Vlasnik i direktor agencije ,,Communis“
Ivan Stanković
objavljeno: 11.07.2014.
