Izvor: RTS, 13.Jun.2009, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije dovoljno reći ne
Rekao bih da ne znam za prostor u bivšoj Jugoslaviji gde zaista postoji mir. Ali, postoji nešto što liči na mir, kao u izlogu prodavnice, kaže u intervju za RTS Jan Oberg direktor "Transnacionalne fondacije za istraživanje mira i budućnosti".
Direktor nezavisne "Transnacionalne fondacije za istraživanje mira i budućnosti" iz Švedske - Jan Oberg je na Balkanu prisutan već 30 godina, a prvi put se u bivšoj Jugoslaviji obreo 1974. kao student u Dubrovniku. U Beogradu je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << protekle nedelje održao niz predavanja o tome kako je konflikte u ratnim žarištima u svetu, uključujući Balkan, zapravo trebalo rešavati.
Profesor Jan Oberg je istraživač mira, doktor sociologije, suosnivač i direktor nezavisne "Transnacionalne fondacije za istraživanje mira i budućnosti".
Učestvovao je u više misija na tlu bivše Jugoslavije od 1991. godine. Bio je i u ratnim žarištima Burundija, Somalije i Iraka.
Oberg je bivši direktor Instituta za istraživanje Univerziteta u Lundu, bivši generalni sekretar danske fondacije za mir, kao i član Komiteta za bezbednost i razoružanje danske vlade.
Trenutno živi i radi u Švedskoj.
Profesor Oberg objašnjava da postoje sličnosti konflikata u Iraku i na Balkanu, što je i bila tema jednog od predavanja koje je održao u Beogradu - "Stvaranje ili sprečavanje mira".
JAN OBERG: Oba sukoba su se dogodila u približno isto vreme, nastavila da se odvijaju i postala premet rada međunarodnih specijalista za konflikte. Sve se dešavalo pri kraju hladnog rata, kada niko nije imao znanje o tome kako konflikte treba rešavati. Stari bipolarni sistem bio je strukturalni sistem gde rešavanje konflikata nije bilo na dnevnom redu.
Tako ste i vi i Irak bili predmet amaterske, neobrazovane, mirotvoračke zajednice koja je mislila - pa dobro, dobili smo hladni rat, znači da znamo šta je mir, kako da analiziramo konflikte, kako da posredujemo, pregovaramo, dovedemo do pomirenja, kako da stvorimo nove strukture. I eto gde smo danas.
Ne mislim da ima mira u Iraku, ne mislim da ima demokratije u Iraku, ne mislim da se ljudska prava poštuju u Iraku. 15 do 20% ljudi je napustilo svoje domove, ili su negde u zemlji ili u inostranstvu. Takve stvari se nisu događale ni pod Sadamom. Drugo, Irak je u 13 godina ekonomskih sankcija izgubio milion ljudi i još gotovo milion u ratu. To je visoka cena za nešto što se zove mirotvorstvo.
Rekao bih da ne znam za prostor u bivšoj Jugoslaviji gde zaista postoji mir. Ali, postoji nešto što liči na mir, kao u izlogu prodavnice. Bilo da ste u Hrvatskoj, na Kosovu, na neodrživom dejtonskom resenju u Bosni itd. Ne predviđam nasilje, predviđam još potreba za razrešenjem konflikata u budućnosti kad ljudi počnu da shvataju šta su to bili primorani da prihvate.
RTS: Šta je sa Srbijom? Kakva je njena pozicija danas, ako uzmemo u obzir sve što se događalo u regionu?
OBERG: Pa, vi ste bili predmet najnegativnije energije međunarodne zajednice, od svih jedinica bivše Jugoslavije, to znate bolje od mene, jer, jedino su vas i bombardovali, izolovali, nametnute su vam sankcije i sve to. Ali mislim da sada imate odličnu šansu iz jednog posebnog razloga. Vi ste jedina republika u regionu koja se obračunala sa predsednikom i rukovodstvom koji su vodili zemlju u doba rata. Dugo će vremena proći pre nego što se takav osećaj javi u Hrvatskoj , na Kosovu ili u Bosni.
Imate odličnu prednost jer ste promenili politički sistem, kao i još jedan broj zemalja u svetu nenasilnim putem , putem masovne mobilizacije, kad je Milošević zbačen u revoluciji u oktobru. Tako, mislim da je vaša sadašnja pozicija veoma časna. Ali, imate i duboku ekonomsku krizu , krizu identiteta, osećaj da ste lišeni pokrajine ili regiona svoje zemlje, a s druge strane vi ste centralna zemlja na Balkanu, i samo ljudi koji ne razumeju region ili svetsku politiku misle da mogu nešto da urade na ovom prostoru bez Srbije. Tako da imate dobru šansu, ako radite na pametan način. Samo reći NE nije rešenje u bilo kom slučaju u budućnosti, recite NE nečemu ali recite DA nečemu drugom.
RTS: Sada govorite o Kosovu?
OBERG: Govorim o bilo čemu. U politici morate biti konstruktivni , da imate bolje ideje od ostalih. Ne tek da kažete NE. Mogli biste da naučite iz kosovskog iskustva, da samo reći NE nezavisnosti, bez drugih jasnih ideja o tome kakav je proces resenja konflikta trebalo da bude na Kosovu, znači da ste ga na neki način izgubili. Ne kažem da biste ga zadržali jer postoji plan od početka da se Kosovo odvoji, inače bombardovanja ne bi ni bilo. Nije lako, ne kažem da je lako.
Recimo da kažete NE članstvu u NATO-u, da ljudi ovde tako odluče. Onda bih rekao - recite da alternativnoj politici bezbednosti i odbrane. I definišite je jasno. Jer onda će svet misliti da ste šarmantna zemlja. Najdosadnija stvar za koju znam je savez zasnovan na nukleranom naoružanju koji pripada prošlosti. NATO je trebalo rasformirati kad i Varšavski pakt. Trebalo je da napravimo novu bezbednosnu strukturu za celu Evropu. Ali,očigledno je zapad mislio da je dobro imati NATO da maltretira ostatak Evrope.
Ne morate obavezno u tome da učestvujete, ali ako to i uradite, obratite pažnju na to da ljudi budu dobro informisani o pozitivnim i negativnim stranama svega toga.
RTS: Još jednom da se vratimo na pitanje Kosova. Nedavno je bivši američki ambasador u Srbiji Vilijem Montgomeri predložio da je najbolje rešenje konflikta podeliti Kosovo a da Republika Srpska dobije nezavisnost. Kakvo je vaše mišljenje?
OBERG: Uvek sam govorio da nemam mišljenje o konačnim rešenjima ovih konflikata, osim da je u okviru profesionalnog rešavanja konflikata, dobro šta god da je dobrovoljno prihvaćeno od učesnika u procesu, bez nasilja. Dakle, dobrovoljno prihvaćeno od svih bez nasilja. Ako ćete napraviti bolji svet deljenjem Kosova ili deljenjem sada dejtonske Bosne, i ako to možete da uradite bez nasilja, pregovorima, po volji naroda, na primer, putem referenduma i slično, ja se slažem.
Nikada nisam rekao kakvo bi rešenje trebalo da bude. Ali sam često diskutovao širom sveta, i govorio - ne razumete rešavanje konflikata ako čoveku u leđa prislonite pištolj i naterate ga da potpiše nekakav mirovni sporazum. Tako da, to je u redu što se mene tiče. Ali samo ako se to učini bez nasilja.
RTS: Već ste pominjali da konflikti nisu bili rešavani na pravi način. Pomenuli ste da završavate knjigu o tome kako je trebalo zapravo da budu rešeni konflikti na Balkanu. Šta to zapravo znači?
OBERG: To je komplikovana stvar. Ipak, rekao bih da bi bilo divno da su međunarodna zajednica i zapadni svet imali pojma o složenosti bivše Jugoslavije pre nego što su počeli da se mešaju u vaše probleme. Mislim, vi ste definitivno sebi polovinu problema sami napravili. Ali, za ostatak močvare, strašnu katastrofu devedesetih, odgovorna je međunarodna zajednica, koja nije imala principe.
Nikad nije upotrebljen referendum što je normalno na zapadu demokratsko sredstvo kojim se ljudi pitaju gde žele da pripadaju, što bi bila očigledna stvar. Nisu razumeli potrebu za pomirenjem među ljudima, posle rana i bola, sve su to samo zakonske, političke, ekonomske strukture , jedino što ih ne zanima i što ne razumeju su ljudska bića. Šta radite sa majkom koja je izgubila sinove? Kako da pomognete da splasne mržnja tokom mirotvornog procesa koji sledi?
O mnogo inicijativa kao što su konfederacije, autonomije i slično, nije se ni razmišljalo. I u stvari, međunarodna zajednica ovde nije uradila premalo - uradila je previše, i bilo je previše kuvara koji su kuvali u istom loncu. Sa svim svojim nacionalnim interesima, trgovinskim, vojnim, vojno-trgovinskim interesima, da bi stvorili, rekao bih, veoma nezdrav i veoma tužan proces razvoda za vašu zemlju. Bio sam među onima koji su napisali izveštaj sa svojim timom 1991. koji se zvao - Šta posle Jugoslavije?
Nisam imao iluzija da je mogla da se održi. Ali to što nije bilo boljih advokata i sociologa i psihologa u svetskoj zajednici mi govori da ima mnogo stvari koje treba da uradimo da mir načinimo profesionalnom aktivnošću. Treba da šaljemo ljude u ratove, i zovemo ih vojnicima, samo ako su za to obrazovani. Kad odete u bolnicu nadate se da je doktor medicinski obrazovan. Kad hoćete da napravite kuću, nadate se da je arhitekta išao u školu. Kad pravite mir, nikoga nije briga da li imate obrazovanje za to ili nemate. I ne znam ni za koga ko je bio uključen u neki mirovni proces ovde da je obrazovan u tome da razume mir, rešavanje konflikata... uključujući Havijera Solanu itd.
Na primer, EU nema akademiju za mir, ima gomilu vojnih akademija, ali ceo koncept mira i rešavanja konflikata i dalje ostaje na amaterima koji su neobrazovani. Nisu prošli ni vikend kurs u razumevanju konflikata i nemaju nikakvo poštovanje prema složenostima koje postoje u određenom mestu. To se odnosi na Avganistan, na vas, na Irak, Irak je jednako složen na unutrašnjem nivou kao što je bila složena vaša zemlja.
Na kolenima bih molio da međunarodna zajednica prestane da veruje da je stručnjak za mir. Nije. Ali može da postane. A mogla bi i vaša zemlja, voleo bih da ostane neutralna zemlja koja bi bila korisna svetskoj zajednici, sa dobro obučenim pregovaračima i ljudima koji se razumeju u rešavanje konflikata. Država koja bi pomogla UN, OEBS-u i drugim zemljama i organizacijama da svoje probleme mirno reše. U međunarodnoj zajednici nemamo drugog izbora nego da probamo da živimo zajedno sa razlikama i bez nasilja, umesto da se ubijamo i počinjemo nove ratove.
