Izvor: Blic, 16.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije dovoljno ono što se sada ulaže u nauku
Nedovoljno izdvajanje sredstava za nauku ostaviće duboke posledice na razvoj Srbije. Podsticaj i finansijsku pomoć treba da da država, sa jasnim ciljem da time unapređuje tehnologiju i u krajnjem ishodu privredu i životni standard. Akademija ne može dati odgovore na sva pitanja koja se javljaju u životu, ali kao organizacija koja se bori za naučnu i umetničku istinu trudićemo se da idemo u pravcu razvoja ovog društva - kaže u razgovoru za "Blic" Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nauka i umetnosti.
Zakon o SANU i njenim institutima nije donet, a izdvajanje za nauku iznosi svega 0,3 odsto bruto nacionalnog dohotka. Ostvaren veći uticaj članova Akademije u pojedinim telima Vlade i Skupštine u proteklom periodu, kao i dobra saradnja sa ministarstvima za nauku, prosvetu i kulturu govore, prema rečima akademika Hajdina, da se odnosi između najviše naučne i kulturne ustanove u zemlji i države ipak menjaju.
- Odnosi sa ovim ministarstvima bolji su nego ikada. Imamo izvanrednu saradnju i sa Ministarstvom za omladinu i sport jer smo angažovani u Fondu za stipendiranje mladih. Saradnja će se sigurno razvijati, a na zadovoljstvo i korist svih. Kada je reč o novcu i finansijskim sredstvima, ukupna sredstva za nauku su tako mala i situacija je vrlo rđava. Međutim, mislim da se na svim nivoima razmišlja o tome kako da nauka doprinese razvoju privrede, proizvodnje i standarda.
Koji model saradnje države i nauke se može ostvariti u cilju unapređenja društva? Postoje li primeri takve saradnje u regionu ili Evropi?
- Mnoge zemlje su napravile ogroman skok u svom privrednom razvoju zahvaljujući udelu nauke. Uzmimo primer Španije, Portugala ili Irske. Danas vidimo da se i u drugim zemljama dešava slično, kao sa Češkom i Poljskom. Ipak, svaka zemlja ima posebne mogućnosti i drugačije prirodne resurse. Nisam siguran da u celini u našoj vladi postoji jasna predstava da treba izdvajati više za nauku i posebno čemu dati prioritet koji će dati dobar rezultat. Nije pitanje samo para već pameti u kom pravcu ih usmeriti, a o tome postoje dosta podeljena mišljenja. Sigurno je da bez nauke neće biti razvoja. Ne možemo kupovati na bazi stranih licenci, moramo nešto i sami da stvorimo. U suprotnom naš uvoz bi bio veći nego izvoz i u budućnosti se ne bi moglo očekivati ni povećanje životnog standarda stanovništva.
Koji se projekti realizuju, a koji su u planu? Šta se može očekivati kada se suočavamo i sa globalnim problemom - svetskom ekonomskom krizom?
- Svakome je jasno da će suočavanje sa ekonomskom krizom imati negativne posledice, ali te posledice treba očekivati na dužem štapu. Od nauke, posebno fundamentalne i primenjene, očekuje se da unapredi tehnologiju kojom će se povećati ukupna proizvodnja zemlje i rast standarda. Iako su skromna sredstva koja se dobijaju po odeljenjima od same zajednice, akademici ostvaruju značajne rezultate, a postoje i važni projekti na kojima akademici rade u saradnji sa određenim univerzitetima i institutima. Iz godine u godinu sve više smo uključeni, a posebno akademici iz egzaktnih nauka, u projekte EU za koje je teško dobiti sredstva. O reputaciji naših akademika govori i podatak da je od 10 projekata za zapadni Balkan, naša zemlja dobila osam. Zatim, aktivno učestvujemo u istraživanjima iz oblasti političkih nauka čiji su rezultati vrlo značajni za podizanje svesti i kulture i naučnog razvoja svake zemlje.
Da li se i kako Srpska akademija nauka i umetnosti samostalno finansira?
- Nažalost, sredstva koja Akademija dobija, a nisu iz budžeta, izrazito su mala i dolaze od donacija ili sredstava od iznajmljivanja lokala. Pre Drugog svetskog rata postojao je veliki broj donatora i zadužbinara koji su izdvajali značajna materijalna sredstva. Mislim da će ponovo doći vreme kada će Akademija kao visoko naučna i umetnička ustanova naroda imati svoje velike zadužbinare. Ta sredstva bi omogućila povećan uticaj same ustanove, osnivanje fondova za mlade kadrove i nagrade iz različitih oblasti nauke. U svetu su takve nagrade prestižne - zna se da finansijska sredstva dolaze od donatora, a da iza odluke stoji pečat najveće ustanove nauke i kulture. Za sada nije postojala volja da se i kod nas ustanovi ista praksa.
Kakav je status akademika u našoj zemlji?
- Svako ima onoliko uticaja koliko vredi. To što je neko akademik ne znači mnogo samo po sebi ukoliko nije stručna i jaka ličnost koju ljudi cene i traže, nema određen imidž... Materijalna sredstva koja akademici dobijaju su vrlo mala i očekujemo da se situacija novim zakonom promeni. Uticaj, apsolutno, može biti veći. Potrebno je unaprediti saradnju sa visoko prosvetnim ustanovama, jer nauka potiče od mladih ljudi koji potiču upravo na fakultetima i zato je potrebno maksimalno iskoristiti potencijal - i kadrova i talenata.
Kakva je saradnja sa naučnim institucijama u inostranstvu?
- Relativno smo brzo, posle dugog perioda izolacije, uspostavili saradnju sa udruženjima i asocijacijama akademija i Evrope i sveta, ali i Balkana. Imamo potpisane protokole sa preko 30 akademija, sa 18 sarađujemo na zajedničkim projektima (na teme etnologije, geologije, jezika, kulture...), učestvujemo na zajedničkim konferencijama... Protok naučnika je veliki, a nauka je univerzalna i omogućuje komunikaciju i rad. Još postoji predostrožnost sa engleskim akademijama, ali se i ona polako briše. Odnosi zavise od politike - ako se oseća pozitivni politički pravac, onda je i komunikacija življa. Sada je situacija nepovoljna i zbog krize i smanjenih sredstava za nauku. Poseban problem je, delimično, i što nismo razvili sektore koji su interesantni za međunarodnu saradnju. Akademije se bave i nekim opštim naučnim problemima, kao što je problem klimatskih promena ili pitanje intelektualnog kadra, koje imaju interdisciplinarni karakter i ne spadaju u strogo naučne discipline. Ove teme zahtevaju drugačiju vrstu kulture komunikacije i raspravljanja na pojedinim sastancima udruženja.
Koja je uloga SANU u društvu i koje vrednosti podržava? Kada se u ovom društveno-vrednosnom i političkom kontekstu Akademija pojavljuje i sa kojom snagom?
- Akademija je, i po zakonu i suštini, ustanova nauke, umetnosti i kulture i sve što spada u tu oblast naš je zadatak i kontakt sa svetom, naše tumačenje života. Kada akademik uđe u zgradu, trebalo bi na vratima da ostavi i politiku i ideologiju, a da mu glavni zadatak bude bavljenje naukom i da sva aktivnost ima naučnu podlogu. Problem i nesporazum između društva i akademije nastaje kada se pojedine izjave akademika, koji istupaju politički, tumače kao stavovi SANU. Delimično je onda i zlonamerna greška kad pojedina štampa napada Akademiju kao reakcionarnu i zaostalu, neprijateljsku ustanovu koja sprečava ili usporava progres. Akademiji nije mesto da se bavi dnevnom politikom, to nju ne interesuje. Ako postoje problemi od nacionalnog značaja, to je druga stvar i to su krupni problemi koji nemaju dnevnu političku upotrebu. Vrednosni sistem Akademije je ono što predstavlja rezultat naučnog istraživanja, a određenim pitanjima bave se određena odeljenja i stručnjaci. Neobaveštenost vas ne brani ni na koji način od pogrešaka.
Da li postoje sukobi i sporovi između akademika iz različitih oblasti koji dovode do paralisanja rada same Akademije?
- Ne postoje. Da li su postojali ranije, u to ne mogu da ulazim, ali ovde niko nikoga ne sprečava da se slobodno izražava i iznosi naučna stanovišta. Jedinstveniji smo nego bilo koja organizacija u Srbiji, nema organizacije u kojoj je za Izvršni odbor glasalo preko 80 odsto članova. Sporovi koji interesuju javnost su prošlost i imali su političku konotaciju. Opasno je kada se prekorači crvena linija koja deli nauku od politike i drugih stvari, a kod nas ona zna biti vrlo osetljiva. Mi smo ustanova koja se bori za naučnu i umetničku istinu i trudićemo se da idemo u tom pravcu.
Osnivanje Akademije mladih
- Akademija mladih bila bi od velikog značaja za proširenje nauke kao takve i naučnog delanja kao profesije. Postojao bi bolji uvid o kojim se mladim ljudima radi i čime sve raspolažemo na polju nauke, rad najboljih bio bi okružen mladim i talentovanim ljudima koji su sposobni, a znanje bi na efikasniji način iskoristili. U Austriji postoji Akademija mladih čiji su članovi naučnici do 45 godina - kaže akademik Hajdin i dodaje da se ova ideja neće tako lako realizovati, kao i da je pitanje kakvo je zaista raspoloženje naše naučne javnosti.
Istorijat najviše ustanove nauke
Društva srpske slovesnosti i Srpsko učeno društvo prethodili su osnivanju Srpske kraljevske akademije, koja je od osnivanja 1886. godine bila najviša naučna i prosvetna ustanova u zemlji, a od 1960. godine do danas nosi naziv Srpska akademija nauka i umetnosti - SANU. Zakon određuje strukturu i Statut Akademije, a naučni rad se od 1998. godine odvija preko osam specijalizovanih odeljenja. Organe SANU čine Izvršni odbor sa predsednikom, predsedništvo i Skupština. Akademik profesor dr Nikola Hajdin je 22. predsednik SANU. Akademija ima 139 članova.
