Izvor: Blic, 16.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije đavo nego ljudi (7)
Za nastanak Đavolje varoši, grupe zemljanih kula sa kamenim kapama na Radan planini, u ataru sela Đake, nedaleko od Kuršumlije, vezuju se različite legende, ali je u gotovo svima autorstvo pripisivano nečastivom.
Po najrasprostranjenijoj, isti je nagovorio brata i sestru da se venčaju, a celom selu popio mozak i poslao ih u svatove..., pa ih je Bog u poslednjem trenutku sprečio i u pravednom gnevu okamenio.
Treba meštane koji su pored Đavolje varoši razumeti: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz podnožja ovih kula nemoguće je shvatiti kako to kameni blokovi stoje na vrhu tankih zemljanih stubova visokih i po nekoliko desetina metara, i nema toga ko će se usuditi da iz stuba izvuče makar kamenčić - čini mu se da će se srušiti. I tako vekovima...
Jer, kažu geolozi, Đavolja varoš nastala je erozijom zemljišta sastavljenog od rastresitog, ali čvrstog materijala na kojem su se nalazile stene. Ljudi su ti koji su uništavanjem šume omogućili vodi da nosi zemlju, osim ono direktno ispod stena, koje je bilo zaštićeno od udara kišnih kapi i spiranja - svojom težinom sprečavale su njegovo dalje osipanje. Tako su nastale uske zemljane piramide, nalik na kišobrane. Bujice su, međutim, dalje produbljavale tlo između ovih figura, a kiše i vetrovi ih tanjili sve dok ih nisu pretvorili u gotovo pravilne stubove. Danas ih ima 202, visine od dva do 15 metara i širine od 0,5 metara do tri metra.
Ima ovakvih stubova i u drugim delovima sveta - u Alpima u Francuskoj i u SAD, gde je najpoznatija grupa nazvana Baštom bogova, ali, za utehu, naša je Varoš najviša, ima najviše kula i, kažu, najpostojanija je.
Njenom očuvanju možda je doprinela i činjenica da je pod zaštitom države od 1959. godine. A uredbom Vlade Republike Srbije 1995. godine Đavolja varoš - sa 67 hektara okoline - proglašena je za prirodno dobro od izuzetnog značaja. Pre pet godina, 2002. godine, Varoš je upisana na preliminarnu listu Srbije za svetsku baštinu Uneska.
Pored kamenih kula, Đavolja varoš je poznata i po dva izvora mineralne vode: veoma hladan kiseli izvor Đavolja voda, koji se nalazi, a gde bi drugo, u Đavoljoj jaruzi, i Crveno vrelo, i po temperaturi i po kiselosti nešto umereniji. Smatraju se izuzetno lekovitim, ali lekari upozoravaju da vodu sa izvora Đavolja voda ne treba piti jer nije dovoljno ispitana.
U proleće ove godine u Đavoljoj varoši napravljeni su i vidikovci i postavljeni reflektori koji osvetljavaju kamene kule i stazu koja od asfaltnog puta vodi do stubova. Ko voli, može, dakle, i u noćnu posetu do ovog spomenika prirode. Prizor je nesvakidašnji i pomalo jezovit, ali tek dan omogućuje potpuno uživanje u šetnji kroz šumu i pogledu na čudne kamene blokove na krhkim stubovima crvene zemlje. Prosto da se čoveku otme: „Ima tu nešto..."
Šta još videti?
Do Đavolje varoši se od Prolom Banje pešice stiže za jedan sat. Kolima ili autobusom je malo teže s obzirom na devet kilometara jako lošeg puta koji se posle motela „Rudare" odvaja od magistralnog puta Niš-Priština. Do same Varoši preostaje još 15 minuta hoda obeleženom i uređenom stazom uz Đački potok. Motel je najbliže mesto gde je moguće prenoćiti, ali ni Blace nije daleko.
