Izvor: Politika, 17.Mar.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije bilo nedostojnih kandidata za tužioce
Dostojnost pomalo asocira na nekadašnji ozloglašeni kriterijum moralno političke podobnosti, ali to danas nikako ne bi smelo da bude primenjeno u praksi izbora sudija i tužilaca, kaže prof. dr Milan Škulić
Državno veće tužilaca (DVT) danas će zvanično odgovoriti na zahtev Rodoljuba Šabića, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, o autentičnosti zapisnika sa desete sednice DVT iz novembra 2009. godine i o tome da li je Bezbednosnoinformativna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << agencija davala podatke o kandidatima za javnotužilačke funkcije. Odgovor DVT-a biće poslat svim medijima, kao saopštenje, nagovešteno je juče u Državnom veću tužilaca.
Samo da podsetimo, u zapisniku sa pomenute sednice stoji da su članovi DVT-a Vladimir Vukčević i Slobodan Radovanović imali sastanak u BIA na temu prikupljanja podataka o dostojnosti kandidata koji su konkurisali na oglas za izbor za zamenike javnih tužilaca. Rodoljub Šabić je juče izjavio da je zapisnik autentičan, ali da očekuje zvaničan odgovor DVT-a. Međutim, ispostavilo se da provere zamenika specijalnih tužilaca i specijalnih sudija (za organizovani kriminal i ratne zločine) nisu sporne, jer je to upravo predviđeno zakonima o ovim specijalizovanim sudskim i tužilačkim odeljenjima. Međutim, može se postaviti pitanje da li su proveravani i kandidati za pravosudne funkcije koje nisu „specijalne”.
Javnost je prekjuče bila upoznata i sa zapisnicima sa narednih sednica DVT-a, na kojima je zauzet načelan stav da kandidate kojima su bliski rođaci i bračni drugovi advokati – ne treba predlagati na pravosudne funkcije. Jedino suprotno mišljenje imao je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i član DVT-a dr Milan Škulić, koji smatra da kandidati za sudije i tužioce ne smeju biti diskriminisani prilikom izbora zbog toga što u familiji imaju advokate.
Pitali smo dr Škulića da li, kao član Državnog veća tužilaca, ima saznanja o tome da neki kandidat za tužilačku funkciju nije izabran zbog nedostojnosti o kojoj je DVT dobio podatke od BIA.
– Prema mojim saznanjima, nijedan neizabrani kandidat za tužilačka mesta nije ocenjen nedostojnim. Da ne bih možda pogrešio, reći ću da 99 odsto kandidata nije ocenjeno kao nedostojno. Bilo je onih koji su dobili loše ocene od svojih šefova, ali to se odnosilo na stručnost i osposobljenost, a ne na dostojnost – kaže dr Škulić.
Podseća da je, pre nekoliko godina, Narodna skupština usvojila Nacionalnu strategiju reforme pravosuđa, sa idejom da se stvore uslovi za odgovorno, stručno, efikasno i nezavisno pravosuđe.
– To se potom transformisalo u ideju opšteg izbora ili reizbora svih sudija i javnih tužilaca, jer se tumačilo da stalnost sudijske funkcije, koja je postojala po Ustavu iz 1990. godine, sada „ponovo otpočinje” po Ustavu iz 2006. godine. Nijedna značajna politička partija nije se tome protivila – napominje dr Škulić.
Pri tome treba imati u vidu i da zamenici javnih tužilaca do sada nisu imali stalnu funkciju, a da su nakon opšteg izbora i oni dobili stalnost funkcije, kao i sudije.
Aleksandra Petrović
-------------------------------------------------
Nova sistematizacija u tužilaštvu
Neki kandidati za funkcije zamenika javnih tužilaca nisu izabrani samo zato što u određenim tužilaštvima nije bilo dovoljno mesta za sve koji su konkurisali. Tužilačkoj organizaciji potrebno je još ljudi i zato je najavljena nova sistematizacija radnih mesta. Time se otvara prostor da se poprave greške i da se izaberu ljudi koji to zaslužuju – kaže dr Škulić.
-------------------------------------------------------------------
Skupštinska rasprava o reformi pravosuđa
Skupština Srbije raspravljala je juče o kandidatima za članove Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva. Predloge su obrazložile Zagorka Dolovac, republički tužilac i predsednica DVT, i Nata Mesarović, predsednica VSS i Vrhovnog kasacionog suda.
U raspravi su učestvovali uglavnom opozicionari, koji neće podržati ove predloge, osim LDP-a, čiju podršku je najavila Judita Popović. Iz vladajuće koalicije govorio je samo Boško Ristić (DS), koji je pohvalio način kandidovanja.
Zagorka Dolovac pročitala je poslanicima biografije kandidata za Državno veće tužilaca – Branka Stamenkovića, Danijele Sinđelić i Majde Rakić, što su joj radikali oštro zamerili, jer kako su kazali čita obrazloženje, koje su i sami dobili, umesto da kaže nešto što se ne zna.
Radikali su postavili mnogobrojna pitanja Zagorki Dolovac. Vjerica Radeta (SRS) prokomentarisala je kandidaturu Branka Stamenkovića rečima da je „to čovek sa najvećim brojem zastarelih predmeta''.
Boris Aleksić (SRS) je pitao da li je tačno da srpsko tužilaštvo ima transkripte razgovora Havijera Solane i Veslija Klarka o trgovini ljudskim organima na KiM, gde se pominje umešanost specijalista iz američke baze Bondstil, kao i da je jedan od korisnika organa bila Kraljevska bolnica u Londonu. Zagorka Dolovac na ova pitanja nije odgovorila.
U popodnevnom delu sednice, Nata Mesarović, predsednica VSS i Vrhovnog kasacionog suda, obratila se poslanicima takođe čitanjem biografija kandidata za Visoki savet sudstva – Mirjane Ivić, Milimira Lukića, Aleksandra Stoiljkovskog, Blagoja Jakšića, Sonje Vidanović i Branke Bančević.
Judita Popović (LDP) rekla je da su očekivanja LDP-a od reformisanog pravosuđa velika, jer nije svejedno da li će biti otkrivena politička pozadina ubistva premijera Zorana Đinđića, ni da li će Tužilaštvo za ratne zločine uraditi svoj posao...
Milošu Aligrudiću (DSS) je „sumnjiv način predlaganja kandidata, jer na dobijanje velikog broja glasova sigurno je uticalo to što je neko vršilac dužnosti predsednika suda...”
Boško Ristić kazao je da je proces kandidovanja za DVT i VSS sproveden demokratski: „Dobili smo visoku ocenu od evropskih institucija za ovaj posao, nije bilo nijedne primedbe”.
M. Čekerevac
objavljeno: 18.03.2011.
