Izvor: Politika, 12.Sep.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije bilo genocida u Novom Pazaru
Ovaj grad posle Drugog svetskog rata nije stradao više nego druga mesta u Srbiji, tvrdi istoričar Čedomir Antić
Prošlonedeljni napad pristalica Muamera Zukorlića na pripadnike MUP-a Srbije u Novom Pazaru, glavni muftija Islamske zajednice u Srbiji (IZuS), u svojoj poruci povodom ramazanskog Bajrama, proglasio je praznikom koji će se ubuduće obeležavati kao „Dan šehida (boraca) Hadžeta”. „U svesti sandžačkih Bošnjaka 4. septembar ostaće duboko urezan, prerastajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u simbol otpora protiv otimanja vakufa i skrnavljenja masovnih grobnica genocida na Hadžetu”, poručio je pristalicama muftija Zukorlić pred Bajram.
Da podsetimo, Hadžet je deo Novog Pazara u kome se nalazi parcela oko koje se spore gradska vlast, koja na njoj želi da izgradi obdanište, i IZuS, koja tvrdi da je to zemljište vakuf (zadužbina, dar) i da joj je opština otima. Delovanje vlasti Zukorlić je predstavio kao diskriminaciju, uvod u asimilaciju, pokrštavanje i nastavljanje „politike genocida prema muslimanima”, a „odbranu Hadžeta” kao obavezu svakog muslimana.
Ovo nije prvi put da Zukorlić u javnost izbacuje tezu o navodnom genocidu na Hadžetu. Muftija, zapravo, tzv. genocidom naziva streljanje više stotina muslimanskih prvaka iz Novog Pazara koji su sarađivali s nemačkim vlastima od 1941. do 1945. godine, od strane komunista, na Hadžetu.
Obračun partizanskih vlasti sa saradnicima okupatora nije osobenost Novog Pazara, niti su njegovi građani najveće žrtve posleratnog „crvenog terora”, tvrdi za „Politiku” istoričar Čedomir Antić.
– Nisam do sada naišao na pokušaj muslimanskih i bošnjačkih nacionalnih ideologa da pronađu uporište za ove tvrdnje u nauci. Procene Bogoljuba Kočovića, na koje se tako rado pozivaju u Zagrebu i Sarajevu, govore da su muslimani u Srbiji svakako manje stradali nego Srbi u Bosni, Hrvatskoj ili čak Nemci u Banatu.
Novi Pazar ni po čemu posle Drugog svetskog rata nije stradao više nego drugi gradovi u Srbiji. Ta pogubljenja, odnosno zločini, deo su prakse posleratnih vlasti, onoga što nazivamo „crvenim terorom”. Nažalost, u Srbiji nije došlo do korenite revizije suđenja, odnosno rehabilitacije nepravedno osuđenih ili streljani bez bilo kakvog suđenja. Ubijeni u Novom Pazaru u tome nisu izuzetak – kaže za „Politiku” istoričar Čedomir Antić. On tvrdi da „crveni teror” nije imao nacionalni predznak.
– Osvete jeste bilo, ali je ona prevashodno bila ideološka, a ne nacionalna. Ako streljanje građana Pazara u ratu poredimo s likvidacijama građana Kragujevca ili Beograda, i to 1944. i 1945. godine, zaključićemo da su potonji i više stradali. Ipak, ova masovna pogubljenja danas niko ne naziva genocidom. Bilo bi dobro da oni koji tako lako upotrebljavaju prošlost u političke svrhe pročitaju veoma ozbiljna istraživanja kakvo je recimo ono koje godinama sprovodi dr Srđan Cvetković – rekao je Antić.
Među streljanima na Hadžetu je i Aćif Hadžiahmetović – Aćif efendija, zapovednik sandžačke muslimanske milicije, čiji su pripadnici posle rata, zajedno sa četnicima i ustašama, proglašeni domaćim izdajnicima. Zvanična istorija Hadžiahmetoviću pripisuje mnoga ubistva u novopazarskom kraju, pre svega srpskog stanovništva, ali i simpatizera komunista bez obzira na nacionalnu pripadnost. Današnji sandžački ideolozi, s druge strane, često ističu da je muslimanska milicija navodno formirana da bi zaštitila muslimane od Srba.
– Mislim da postoji velika mistifikacija te teme od strane javnih ličnosti iz Novog Pazara. Podsetio bih na činjenicu da su dolaskom Nemaca na ove prostore od svih južnoslovenskih naroda najviše bili ugroženi Srbi, budući da ih je sam Hitler označeni kao remetilački faktor koji treba uništiti. Prema tome, nelogične su tvrdnje da je nemačka i italijanska okupacija srušila „velikosrpsku” jugoslovensku monarhiju, a onda su četnici upravo u savezu s Nemcima i Italijanima navodno započeli genocid protiv drugih naroda – dodao je Antić.
Na pitanje da li je Aćif efendija zapravo muslimanski pandan Draži Mihailoviću, Antić odgovara da se takva paralela ne bi mogla povući.
– Prvo, Aćif efendija je lokalni komandant. Drugo, Dragoljub Mihailović je vodio legitimni pokret otpora i do 1943. godine imao podršku saveznika, a Aćif efendija je vodio kvislinšku formaciju koja je bila pod zaštitom Nemaca, a u savezu sa albanskim balistima – objasnio je Antić.
Mada glorifikuju saradnika okupatora, Zukorlićevim pristalicama ipak nisu strane baš sve tekovine partizanske ideologije. Ono što zbunjuje, naime, jeste zahtev Odbora za obnovu Narodnog veća Sandžaka za vraćanje autonomije tom delu Srbije upravo po ugledu na partizansku autonomiju od 1943. do 1945. godine.
– Položaj pojedinih ljudi na političkoj sceni u Novom Pazaru je vrlo komplikovan. S jedne strane oni traže temelj autonomije u partizanskom pokretu, a s druge veličaju ljude koje je taj pokret progonio. Oni bi morali da se opredele za koga su zapravo – zaključio je Antić.
Podsetimo, kada su navijači fudbalskog kluba Novi Pazar, oktobra prošle godine, na meču s Crvenom zvezdom istakli transparent s natpisom „Stadion Aćif efendija”, Republičko javno tužilaštvo je najavilo da „isticanje simbola i ličnosti koje su sarađivale sa fašizmom mora biti procesuirano”. Tužilaštvo je tada objasnilo da se „unošenjem tog transparenta podstiče rasna, verska i nacionalna mržnja i netrpeljivost zbog toga što se odnosi na ličnost Aćifa Hadžiahmetovića”.
Koliko se odmaklo sa istragom u ovom slučaju, nije poznato, kao ni zašto isti aršin nije primenjen kada su u pitanju nedavni incidenti u Novom Pazaru.
Marko Albunović
-----------------------------------------------------------
Zavnos
Zemaljsko antifašističko veće narodnog oslobođenja Sandžaka (ZAVNOS) osnovano je u Pljevljima 20. novembra 1943. godine, tako da je 29. novembra, zajedno sa Zavno još šest republika buduće države, učestvovalo u radu drugog zasedanja Avnoja. Poslužilo je rasplamsavanju antifašističke borbe i širenju narodnooslobodilačkog pokreta, ali nije uspelo da preraste u saveznu jedinicu Jugoslavije. Rasformirano je marta 1945. godine.
-----------------------------------------------------------
Sinovi Sandžaka
„Istog dana kada je Kraljevina Jugoslavija potpisala bezuslovnu kapitulaciju (17. aprila 1941), nemačka vojska je ušla u Novi Pazar. Stanovnici nisu skrivali zadovoljstvo zbog dolaska Nemaca jer su se nadali da će u okviru nove vlasti biti bolje nego pod srpsko-crnogorskom okupacijom…
Na savetovanju u Kosovskoj Mitrovici, koje je nemačka Krajskomanda organizovala 19. aprila 1941, politička vlast i upravljanje se predaje sandžačkim Bošnjacima–muslimanima. Ključne funkcije u Novom Pazaru preuzimaju Aćif efendija, Ahmed Daca i Bahrija Abdurahmanović. Sve važne položaje koje su ranije držali Srbi preuzeli su Bošnjaci, a iz žandarmerije su izbačeni svi Srbi i Crnogorci, jer Hadžiahmetović nije imao povjerenja u njih…” *
* Iz knjige „Sinovi Sandžaka” Nura Sadikovića i Haruna Crnovršanina
objavljeno: 12/09/2010
