Izvor: Večernje novosti, 23.Mar.2013, 11:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nigerijac u srpskoj politici

NIKO još nije predvideo, a ni izbegao sopstvenu sudbinu, pa nisam ni ja. Kada sam 1980. iz Nigerije došao na studije elektrotehnike u Novi Sad, imao sam nameru da se vratim u otadžbinu, a ostao sam, evo, 33 godine. Još manje sam verovao da ću se, ikada u životu, baviti politikom, a evo me, ipak, u njoj. I to u Srbiji, mojoj drugoj otadžbini. - Ko zna, možda jednom budem i poslanik u srpskom parlamentu ili, bar, odbornik u Skupštini Novog Sada - smeje se, široko, Rubeno Ejejele (55), elektroinženjer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << muzičar i član novosadskog odbora Pokreta socijalista. - Šalim se, naravno, nemam te ambicije, ali iz sopstvenog životnog iskustva znam da je čovek pred sudbinom nemoćan. Zato - nikad ne reci nikad. Ideali socijalne pravde i jednakosti među ljudima su, nastavlja, bili ideali i njegovog oca Samuela, pa su, zato, birajući između četiri zemlje u kojima je mogao da se školuje - tadašnje Jugoslavije, SAD, Engleske i Nemačke - zajedno odabrali upravo ovu prvu. - Zbog tih ideala sam, u Nigeriji, koja tada još nije bila demokratska, kao student na letnjem raspustu, bio i zatvaran i jedva sam sačuvao pasoš, da mogu da se vratim u Novi Sad. Politiku sam ovde, pomno, pratio godinama. U PS sam ušao jer sam upravo tu prepoznao sopstvene ideale i, što je još važnije, odlučnost da ono što se govori - i uradi.LEGENDA O PAPA TIHI RUBENO je za Srbe, prvi put čuo sedamdesetih godina prošlog veka. - Selektor nigerijske reprezentacije tada je bio Srbin Tihomir Jelisavčić - objašnjava on. - S njim smo prvi put postali šampioni Afrike, pa je postao prava legenda. Cela Nigerija ga je obožavala i zvala Papa Tiha ili Otac Tiha. Ojejele se, inače, i dalje paralelno bavi elektronikom, koju je studirao, i muzikom (svira gitaru i udaraljke), koju obožava. A Srbi su mu, veli, od prvog dana široko otvorili srca. - Ono što me je najpre iznenadilo, a potom i oduševilo i magnetski vezalo za Srbiju, jeste neverovatna sličnost mentaliteta Srba i mog naroda Joruba. To je jedan od tri, od ukupno, 57 naroda u Nigeriji koja ima oko 150 miliona stanovnika. Isto gostoprimstvo, ista otvorenost prema svim ljudima, isto poštovanje tuđih vrednosti... Čudo jedno! Iako je, u međuvremenu, dobio i srpsko državljanstvo, možda bi početna namera da se vrati u Afriku, ipak postala stvarnost da leto 1996. nije proveo u Baru. - Tu sam upoznao Ivanu iz Čačka, bila je to ljubav na prvi pogled. Imamo sinove Nikolu, kojem je 14, i Luku, koji ima 11 godina - priča s radošću koja, potom, lagano tone u setu. - Nažalost, naš brak je okončan 2008. i nikad neću prežaliti što nisam uspeo da ga sačuvam. Ipak, sa sinovima sam u stalnom kontaktu i to mi je najvažnije. Upravo to je, kaže, i razlog što o povratku u Nigeriju više ni ne razmišlja. - Ne želim da nas dele hiljade kilometara, a i srećan sam ovde, u mojoj Srbiji - zaključuje, glasom u koji se već vratila radost. - Doduše, sa sudbinom se, rekoh već, nikad ne zna, ali bih zaista voleo da ovde ostanem - zauvek. KAPUT IZ KRAGUJEVCA PRVI srpski grad u koji je, posle Novog Sada, naravno, Ojejele otišao, bio je Kragujevac. Otišao i, kao i sve druge koje je docnije obišao, upamtio ga po lepom. - U goste me je 1980. pozvao kolega s fakulteta Zoran Jovanović - seća se sagovornik "Novosti". - Bila je strašna zima, a njegovi roditelji Radmila i Predrag su mi poklonili jedan debeli kaput. Valjda i zbog srdačnosti sa kojom su me dočekali, ništa toplije, čini mi se, nisam obukao u životu.

Nastavak na Večernje novosti...