Izvor: Politika, 09.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nigde da se sakriješ
Kada je u septembru 1999. prvi put prikazan u Holandiji, televizijski "Veliki brat" je od svog prauzora, Orvelovog diktatora "Okeanije", pozajmio ne samo ime, nego i osnovni princip: da je život pod apsolutnom kontrolom svevidećih kamera i osetljivih mikrofona. Remek-delo literature 20. veka, "Hiljadu devetsto osamdeset četvrta" bila je fikcija zasnovana na totalitarističkim realnostima prve polovine 20. veka, ali i dalekovidim pogledom u budućnost, dok je "rijaliti" TV predstava, uprkos svoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svojoj bizarnosti – ili baš zbog nje – pre svega masovna voajeristička zabava (prikazuje se u 70 zemalja), od koje se najviše ovajdio njen izumitelj, Holanđanin Džon de Mol.
Ali dok su predmet pažnje TV "Velikog brata" dobrovoljci, početak 21. veka doneo je nove dokaze da je Orvel bio prorok – da naročita kombinacija tehnologije, ekonomije i društvenih okolnosti u modernim društvima stvara situaciju u kojoj su građani, protiv svoje volje, predmet gotovo totalnog nadzora. Ne doduše od jednog jedinog "Velikog brata" – ovde nije reč o totalitarizmu iz "Okeanije" – već od puno malih, iz različitih razloga, na mnogo načina, mnogostrukim povodima...
Prosečan građanin Londona svakog dana bude snimljen sa oko 300 kamera instaliranih na ulicama, u sredstvima javnog prevoza, u institucijama, i ti snimci se čuvaju po mesec dana. Britanija, koja je po mnogo čemu najviše odmakla u "velikobratovskom" nadzoru, prva je uvela sistem nadzora kretanja svih vozila na njenim drumovima (specijalne kamere na strateškim mestima evidentiraju registarske brojeve) i ti podaci se čuvaju tri godine.
Evropska unija je početkom ove godine pripremila direktivu koja članicama nalaže da njihove telekomunikacione kompanije i internet provajderi na propisano vreme, od nekoliko meseci do nekoliko godina, čuvaju evidenciju o celokupnom saobraćaju. To podrazumeva da se iz tih podataka može utvrditi identitet, izvor, odredište, datum i vreme, mesto, sredstvo za komunikaciju (fiksni ili mobilni telefon, kompjuter), primalac i pošiljalac...
SAD, sa ključnim saveznicima, dugo već održavaju globalni satelitski sistem poznat pod nazivom "ešalon", koji "usisava" globalni elektronski saobraćaj (telefonski, faks, kompjuterski), iz uz pomoć moćnih kompjuterskih sistema koji rade na principu "ključnih reči" iz toga nastoje da izdvoje vredne obaveštajne podatke. Prosečan Amerikanac je profilisan u najmanje 50 baza podataka, ne računajući tu vladine institucije... "Patriotski zakon" koji je donet posle 11. septembra 2001, dramatično je proširio ovlašćenja države da nadzire i prisluškuje...
Najpoznatiji svetski sistem za pretraživanje interneta, "Gugl", čuva rezultate svih pretraživanja i svu elektronsku poštu svog sistema "dži-mejl", bez obzira da li je vi brišete ili ne. Drugi veliki internet igrač, AOL, nedavno je greškom omogućio uvid u internet pretrage 600.000 svojih korisnika, što je nekim specijalizovanim novinarima bilo dovoljno da na osnovu tih podataka dođu do konkretnih imena...
Izlazak na svetsku mrežu nije, naime, ni izdaleka bezazlen kako se čini. Ono što tamo čitate, sajtovi koje posećujete, mogu mnogo da otkriju o vašim razmišljanjima, interesovanjima, navikama i životnom stilu.
Nije samo internet sredstvo "velikog brata", odnosno mnogo "male braće". Informacione tehnologije, koje su do sadašnjeg stupnja svestranosti i sveprisutnosti stigle da bi nam služile i bez kojih je nezamisliva svetska ekonomija, imaju i kolateralan učinak: kad god ih koristimo – kad izlazimo on lajn, kad koristimo platnu karticu, telefoniramo, šaljemo i-mejl ili SMS, kad prelazimo granicu, plaćamo parking – ostavljaju negde poneki podatak o nama. Sama činjenica da sa sobom nosimo mobilni telefon, omogućava da u svako doba budemo locirani, ali i da se naše kretanje rekonstruiše naknadno. "Nigde da se sakriješ", definiše suštinu nove realnosti u naslovu svoje knjige o rastućim orvelovskim realnostima novinar "Vašington posta" Robert o Harou.
Mnoge od opisanih mera nadgledanja opravdavaju se neophodnošću odgovora na rastuću globalnu pretnju terorizma i borbom protiv kriminala. Ali, zasad nema pravog odgovora na suštinsku dilemu: gde prestaju razumne mere predostrožnosti u ime bezbednosti, a gde počinje socijalna kontrola.
Srž problema pritom nije samo postojanje ogromne količine podataka o svakom od nas, već njihova (zlo)upotreba. Napredak tehnologije će u dogledno vreme stvoriti uslove za povezivanje u jednu od raznovrsnih baza podataka koje sada na mnogo mesta drže informacije o našim životima, što će dramatično staviti na dnevni red redefinisanje granica privatnosti i individualnih prava.
"Ne postoji gotovo ništa što ne možete da nađete o nekome, ako ste spremni da prekršite zakon i imate dovoljno novca", sumirao je ovu situaciju u britanskoj štampi jedan privatni detektiv. Nesumnjivo je da je količina podataka u različitim bazama nesrazmerno veća od broja i kvaliteta propisa koji regulišu njihovo korišćenje. Informacija je moć. Privatnost je, kao ljudsko pravo, davno izborena, ali, po svemu sudeći, nije više zagarantovana.
Milan Mišić
[objavljeno: 09.12.2006.]
