Izvor: Blic, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni viteška Evropa nije bila imuna
Dakle, ovako: reč pederast je grčka reč nastala spojem reči dečak i ljubitelj, dakle ljubitelj dečaka. U našem govoru je skraćena i postala je imenica peder koja se koristi u uvredljivom značenju prema ljubiteljima pripadnika istog pola, za razliku od vrednosno neutralnije reči homoseksualac, reči latinskog porekla sličnog značenja.
Biti pederast u antičkoj Grčkoj nije obavezno označavalo uvredu, mada je čovek mogao zbog toga imati problema, ponekad iz političkih razloga. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Prilično je poznato da je krug oko Sokrata spadao u ljubitelje istog pola, što je u Platonovim dijalozima sasvim neskriveno. Ali se cela priča nije ograničavala samo na filozofe i zato su bili politički sumnjivi.
O Sparti, Spartancima i spartanskim vrlinama učile su generacije na raznim podnebljima i to je uvek spadalo u neku vrstu moralnopolitičkog vaspitanja, posebno za muškarce, dakle pouka kakav treba da bude ratnik koji se - prisetimo se skorašnjeg filma - bori za slobodu i otadžbinu.
Jedna spartanska osobina je, razumljivo, bila zanemarivana. Ti hrabri ratnici su svoje žene uglavnom doživljavali kao neophodno sredstvo reprodukcije; istinski odnosi, uključujući i seksualne, razvijale su se u krugu ratnika. I zato su Sokrat i društvo bili politički sumnjivi: da su, iako Atinjani, skloni suviše Sparti - sa kojom je Atina bila u ratu - i svim njenim vrlinama.
Oni koji su zamislili bombu koja je trebalo da kod svojih žrtava izazove homoseksualne sklonosti i tako dovede do raspada vojnih jedinica, tzv gay bombu - za tu ideju, svojevremeno ozbiljno razmatranu u Pentagonu, nedavno smo saznali - teško da su ovaj detalj o Spartancima znali. Kao što sigurno nisu znali da je elitni odred antičke Tebe, nazvan sveti odred bio sastavljen od ljubavnika. Za razliku od idejnih tvoraca američke gay bombe tebanski stratezi su bili uvereni kako ovakve veze jačaju koheziju vojne jedinice: ratnik će se teže dati u bekstvo ako ostavlja na cedilu svoga ljubavnika. Tebanci su, inače, dva puta naneli teške poraze Spartancima i učinili kraj spartanske dominacije u Grčkoj koja je počela spartanskom pobedom nad Atinom, u Sokratovo vreme.
I ovakve primere ne treba tražiti samo u klasičnoj Grčkoj; turskim janjičarima nisu trebala nikakva čuda moderne tehnologije da im probude pominjane sklonosti, ali im se jedinice nešto nisu raspadale, kako su oni koji su Pentagonu predložili novo oružje zamišljali.
A ni viteška srednjovekovna Evropa nije bila imuna: Ričard Lavlje Srce nije bio sklon da svoje srce - da tako kažemo - previše poklanja predstavnicama suprotnog pola. I kada čovek sve to zna, mora da oda priznanje mudrosti onih koji su ideju o pravljenju ovakve bombe odbili: vrag bi ga znao do kakvih bi posledica njeno korišćenje dovelo.
