Izvor: Blic, 15.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni trave nisu bezopasne
Ni trave nisu bezopasne
Većina laika smatra da su lekovite trave potpuno bezopasne za organizam i da su, svakako, bolje od sintetičkih tableta. Da li je baš tako? Nema nikakve sumnje da je delotvornost fitoterapije proverena tokom vekova. Ali, u praksi savremena 'hemija' može biti potpuno neškodljiva dok su mnoge travke uzete bez konsultacije sa stručnjakom veoma opasne.
Istine i zablude
Mit br. 1: Biljke su bolje od tableta jer sadrže mnoštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komponenta
Koktel od različitih komponenata pored očiglednih pluseva ima i određene minuse. Lekovite materije u travama nisu uvek prisutne u idealnoj koncentraciji, čak i ako potiču iz dve biljke koje su rasle jedna kraj druge na istoj livadi. Ako su trave ubrane u različitim regionima, razlika u lekovitim svojstvima može biti znatna.
Mit br. 2: U lekovitim travama nema nikakve hemije
Pre nekoliko vekova zaista je bilo tako. Ali danas, zbog kruženja materije u prirodi i prekomerne upotrebe pesticida i herbicida, u lekovitim biljkama se nagomilava mnoštvo štetnih supstanci.
Mit br. 3: Trave ne izazivaju alergiju
To uopšte nije tačno. Danas svaki peti čovek pati od polinoze, alergije na cvetni prah. Svima je poznato lekovito dejstvo propolisa, ali su neki ljudi osetljivi na taj preparat.
Mit br. 4: Pošto lekovite biljke imaju blago dejstvo, mogu se koristiti u dužem vremenskom roku
To je velika zabluda. Ukoliko se jedan biljni preparat koristi dugo, organizam se na njega navikava, pa lekovito dejstvo prestaje. Stručnjaci stoga savetuju da se biljni preparati periodično menjaju, u proseku na svake tri nedelje. Neke biljke nisu pogodne za dugotrajno lečenje jer se nagomilavaju u organizmu i imaju negativno dejstvo.
Opasne biljke
Neke lekovite biljke sadrže otrovne supstance, pa ih treba primenjivati s maksimalnim oprezom. U otrovne biljke spadaju divlji ruzmarin, pelin, bela imela, rosopast, paprat i mnoge druge. Spisak štetnih biljaka stalno raste. Tako je u stručnoj literaturi nedavno objavljena lista trava opasnih za jetru. Tu su, nažalost, nabrojane i tako poznate biljke kao što su podbel koji se koristi kao sredstvo protiv kašlja i valerijana koja se od davnina koristi protiv nesanice.
Ali, čak i neotrovne lekovite biljke mogu imati niz neželjenih dejstava. Recimo, sok od svežih listova aloje ne sme da se uzima ukoliko pacijent ima upalu bešike i bubrega, hemoroide i jaka menstrualna krvarenja.
Ginseng (ženšen) se ne preporučuje osobama koje pate od visokog krvnog pritiska, nesanice i povećane nervne napetosti.
Kantarion ne sme da se uzima u slučaju visoke temperature i visokog pritiska.
Borovnica može da izazove tegobe kod osoba s čirom na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Crni luk može da poveća tegobe pacijenata s bolesnim bubreziima, jetrom i želucem.
Ren i beli luk ne prijaju bubrezima i sluzokoži želuca i creva. Zato ih ne treba jesti u slučaju hroničnih upalnih procesa organa za varenje i bubrega.
CDC/JS
Update ili upgrade?
Koja je razlika između updatea i upgradea?
Uroš
Update: skraćena verzija engleske fraze up to date, termin je koji bismo doslovce mogli da prevedemo kao nešto moderno ili najnovije. Termin update koristi se u kontekstu antivirusnih i antispajver programa koji, da bismo zaštitili naš računar od virusa i ostalog neželjenog softvera, koristi definicije, dakle popise istih. Prilikom skeniranja računara, antivirusni i antispajver programi zapravo pretražuju tvrdi disk i tako proveravaju da li se na njemu nalazi neki od 'zlih' programa, a koji on ima na svom popisu. Svi znamo da se svakog dana pojavljuje poneki novi virus ili spajver, pa vaš zaštitni program ne može da pronađe nove ukoliko mu niste osvežili listu. Dakle, to obnavljanje antivirus i antispajver listi se naziva update. Da se korisnici ne bi stalno zamarali, namešteno je da računari sami obavljaju ovu funkciju čim se nakače na internet.
Upgrade: termin je koji u prevodu s engleskog znači nadogradnja, a koristi se u kontekstu samih aplikacija koje koristimo na kompjuteru. Proizvođači softvera često popravljaju neke manje greške ili propuste koji često i nisu ključni za pravilni rad programa, ili dodaju neke nove funkcije, često se, umesto nove verzije celog programa, korisnicima daju na download samo nadogradnje, odnosno podatke za upgrade konkretnog softvera. Pre instaliranja upgradea za neku aplikaciju korisno je da proverite šta konkretni upgrade nudi i da li se u njemu nalaze funkcije koje vam zaista trebaju.
Dakle, reč je o dva različita termina. Zabune nastaju zbog čestog pogrešnog korišćenja termina update, koji se često upotrebljava umesto reči upgrade.
Pitanja možete slati na tehnika@blic.co.yu
|
