Izvor: Blic, 11.Jul.2010, 01:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni špijuni nisu...
...što su nekada bili, ili nikada nisu ni bili ono što smo mislili da su. Možda smo suviše svoju sliku gradili na Le Kareu i brojnim filmovima koji su obrađivali one najslavnije, ali zato retke, ili po uzorima na njih gradili izmišljene likove i zaplete.
Sadašnji rusko-američki špijunski zaplet lišen je svake romantike i zato se mediji toliko trude oko telesnih čari one špijunke – kada nema romantike, neka bude erotike i možda je to primerenije današnjici. Za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << razliku od Mate Hari, dotična nije bila u opasnosti da bude streljana. Pretila joj je, doduše, kazna od dvadeset godina, ali ne zbog špijunaže već zbog pranja novca.
Dotična je optužena da je neprijavljeni agent strane vlade. Informacije koje je slala u Moskvu nisu bile preterano osetljive: mogli ste ih legalno slati, pod uslovom da se registrujete kao agent strane vlade. Reč „agent" ovde ima drukčije značenje: to je onaj posao koji svaki ataše radi sasvim legalno.
Ni Mata Hari, ni Zorge ni Kim Filbi nisu, naravno, izmišljeni. Ali oni su slavni zato što su izuzetni i retki u špijunskom svetu, onako kako su retki slavni fudbaleri koji igraju velika finala. Istinski život fudbala i ogromne većine fudbalera odvija se u nižerazrednim takmičenjima, ali tu je malo novca i glamura, malo podsticaja mašti.
Većina špijuna je svoj špijunski život, do časa hapšenja ili odlaska u zasluženu špijunsku penziju, provodila šaljući drugorazredne informacije u svoj analitički centar. Čak su i kontakti slavnog Abela u američkoj administraciji bili prilično niski i informacije koje je on slao se nisu mogle meriti sa, recimo, Zorgeovim. Glavni se posao zapravo odvija u analitičkom centru, gde se prikupljene informacije analiziraju i na osnovu analiza izvode zaključci. S manje ili više uspeha – nema obaveštajne agencije bez velikih promašaja.
Sudbina, nazovimo ih tako, špijunskih činovnika, može biti vrlo različita. Zakonodavstvo raznih zemalja u raznim trenucima vrlo se razlikuje, a različita je i praksa. Špijune ne hapse obavezno čim su otkriveni, pokušavaju da ih iskoriste tako što će im biti plasirane razne informacije, a to je zapetljana igra maške i miša. Ako ih suviše kljukate lažnim informacijama, druga strana to može da provali.
Mnogo zavisi od politike i političkog trenutka, pa otud i nagađanja zašto su špijunka sa telom manekenke i njena družina pohapšeni upravo sada, i da li neko smešta Obami. U svakom slučaju, politička volja da se sve zataška je očigledna.
A nema više ni nekog mosta u podeljenom gradu na kojem će, u maglovito ledeno jutro, špijuni biti razmenjivani.
