Izvor: Vesti-online.com, 06.Okt.2012, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ni o knezu, ni o pederima

Čitajući beogradske novine, neupućen bi stekao utisak da Srbijom cvetaju ruže, šetaju tzv. starlete koje je prost narod nekad zvao drugačije, a u redovima pred ćelijama stoje bivši ministri.

Milan Jovanović

Ah, da, otkrivaju se i druge ekskluzivne bombe, na primer da je sadašnja narodna poslanica nekad na sajmu automobila pokazivala međunožje, i to onako - na izvol'te. A, na opšte oduševljenje muškog roda koji je napasao oči i praznio baterije mobilnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << telefona snimajući stidne predele buduće narodne predstavnice.

Te novine, inače, obično stoje pored rafova na kojima nema ulja, nema šećera, nema mnogo čega. Nema hleba, ali ima medijskih igara, a na pozornici glavni junaci estradni kreštavci, poluprostitutke iz džet-seta i ljubavni jadi novokomponovanih zvezda.

I tako dan za danom, što bi rekao Branko Kockica, sve dok ne dođe jesen i vreme za pederbal sa šetanjem i pucanjem. Te pederska prava jesu uslov za Evropu, te nisu. Od "tražimo da javno izrazimo svoja ljudska prava", do "dobićete batine, pederčine!" Od Dačićevog "izem ti Evropu gde je gej parada ulaznica" do Dačićevog "bezbednost iznad svega, pobedila je država"...

Na stupcima i ekranima paradiraju Naši, a bogami i Njihovi. Potežu se verbalni topuzi, jedni mašu ikonama, drugi Hristom koga mazi dečko, a u viziji čuvene švedske umetnice za koju ni njena familija ne bi čula da nije bolesnog pristupa veri i umetnosti.

Za to vreme, sirote bakice i njeni vršnjaci po deset puta obilaze oko vitrina kao mače oko džigerice koju čuva lično Kerber. "Pipnite slobodno to meso, neće vas pojesti! Kao, uostalom, ni vi njega"... govorio je davno mudri, na žalost pokojni Duško Radović.

Narodu kome i hleb polako postaje luksuz preko glave je i pederaša, i vip-prostitutki, pijanih voditeljki i drogiranih estradnih umetnika.

 

Ali, to srpski mediji, kobajagi, ne vide, ružičasta šema prelila se preko stranica novina: nekad je bio samo jedan Željko, duhovni trovač, sada su se namnožili kao gamad.

Krče i tim tzv. novinarima i tim tzv. urednicima creva, ne sumnjamo. Valjda je i njima lakše da zavire u međunožje narodne poslanice, nego u svoj novčanik, tako se valjda zavara glad, bar nakratko.

U ovakvo zlo doba, kad gladnima treba objasniti da im je, ustvari, lepo, zgodno dođe, na primer, povratak kneza Pavla u otadžbinu. Sve nekako miriše na starinski glamur, te stare zastave, postrojeni gardisti, posvađana dinastija, baš kao u Bakingemskoj palati.

S tim što naša dinastija nema snajku koja bi se na jahti neoprezno razgolitila na radost paparaca, a na užas kraljevskog dvora. Mi smo prinuđeni da se zadovoljimo međunožjem obične smrtnice, pa makar ona bila i iz skupštinskih klupa.

Dok ne dođe ono vreme kad čovek, velikom mukom nateran, dođe na pumpu:

- Sipajte mi tri deci benzina i dve-tri kapi ulja, molim.

- Još nešto? - ironično pita pumpadžija.

A siromah se zacrveni:

- I ako Vam nije teško da mi prdnete u gume...

Mada, kad se malo bolje razmisli, možda i ova naša beda ima veze i sa knezom, i sa gejašima, i sa oskrnavljenim Hristom. Možda smo na ove grane i spali zato što smo odavno pljunuli na sve vredno, što je Isusa branila šačica klinaca, a antihrišćanski performans dve hiljade ljutih policajaca-oklopnika.

Što nismo znali da ustanemo kad je trebalo i da domanovićevske vođe na koje smo osuđeni nateramo na pravi put.

Ko se pomiri sa tim što mu otimaju Kosovo, taj mirno gleda i kad mu otimaju hleb.

Tako to, na žalost, ide.

Nastavak na Vesti-online.com...