Izvor: Blic, 12.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezavisnost se ne kupuje
Nezavisnost se ne kupuje
Licitiranje milijardama dolara, od 2,5 do tri milijarde, koje je, navodno, Srbiji ponuđeno kako bi dozvolila nezavisnost Kosova, za Adema Demaćija, intelektualca, robijaša i borca za nezavisnost Kosova, jeste neozbiljan predlog.
- To je jedna smešna stvar, neki ljudi misle da sve može da se kupi za pare. Ovi naši emigranti svašta pričaju, a osim toga nemaju Albanci toliko para - kaže za 'Blic' Demaći.
Može li se, kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je reč o takvom pitanju, uopšte govoriti o novcu?
- Srbija ima priliku da dobije ne 2,5, nego 25 milijardi dolara, ako se otarasi Kosova. Jer, ako Srbija insistira da zadrži Kosovo, onda će pretrpeti velike štete. Neće moći da ide u Evropsku uniju, imaće s nama problema, opet će doći do čarki, a ova Srbija nema onu snagu koju je u vreme Miloševića imala. Sem toga, pa neće više ni Srbi da idu na front i da se bore.
Najbolje je ovo što se traži sada, ovo je istorijski momenat, ovo je prilika da se ova dva naroda, bez obzira na to šta se desilo do juče, pomire.
Taj problem je najbolje rešiti referendumom Albanaca, to je baza oko koje Srbi i Albanci mogu odmah da sednu, da se dogovore i posle par godina, kada kod Albanca splasne taj nacionalni zanos, kada oni ižive tu ideju, onda će kazati: 'Čekaj da vidimo, pa ima problema i u nezavisnoj državi, bolje da vidimo da se zbližimo sa Srbijom'.
A, ako Srbija bude želela pošto-poto da zadrži Albance, biće opet velikih problema, belaj će biti za Srbiju.
Šta mislite o predlozima za podelu Kosova?
- Onaj deo koji bi ostao od Kosova ne bi mogao da bude samostalna država. Podela bi stvarala nove tenzije, novi iredentizam i pokušaj spajanja sa Albanijom. Onda bi to izazvalo probleme u Makedoniji i sa Albancima u Preševu. Otvoriće se bespotrebno i druga pitanja, stvoriće se potpuno nekontrolisana situacija.
Koliko su realni predlozi o razmeni teritorija?
- Za Srbiju su mnogo važniji Preševo i Bujanovac nego ova teritorija. Strateška važnost Preševa je mnogo jača nego što bi bile ove vrleti, taj Zubin Potok i slično. Severna Mitrovica možda nešto znači, ali Zvečan i ti rudnici, više su zastareli, nemaju oni vrednost. Ne isplati se obrađivati tu rudu. Olovo i cink su u svetu jeftini, pa se investicija u to ne isplati.
Šta mislite o poruci sa Zapada: prvo standardi, pa onda rasprava o statusu?
- To je pogrešan pristup. To je kao da kažete momku i devojci: 'Živite vi zajedno, imajte dece, pa ćemo posle da vidimo hoćemo li da vas venčamo ili nećemo'.
Kako da se prizna nezavisnost Kosova, kada se danas tamo Srbin oseća možda i gore, nego što se Albanac osećao pre bombardovanja?
- Ne može se osećati gore nego što se osećao Albanac, jer Srbin, ipak, ima zaštitu. Većina Albanaca je prihvatila da ne treba uopštavati krivicu i kriviti ceo srpski narod. A treba da imamo u vidu i da se rat dogodio na Kosovu i da nisu Srbiju napadali Albanci. Srbija je ta koja je 100 godina vodila pogrešnu politiku prema Albancima. To treba imati u vidu.
Ja mislim da je kriva Srbija koja se poigrala sa sudbinom tih Srba. Sada im Srbija ponovo naređuje da se ne integrišu u Kosovo, držeći tako krizu s nadom da će to uticati na svet i na Evropu, da oni kažu: 'Eto, ne možemo mi bez vas, dajte vojsku, dajte policiju, vratite se na Kosovo'. Beograd se ponovo igra sa sudbinama tih ljudi.
Kakav je položaj običnog čoveka, Srbina na Kosovu, koliko je bezbedan, kakve su mu šanse za egzistenciju?
- Egzistencija Srba zavisi od ekonomske egzistencije Albanaca. Ne mogu Srbi da imaju nekakvu egzistenciju, kad je više od 60 odsto Albanaca nezaposleno. Tamo je ekonomska katastrofa.
A bezbednost?
Nisu više Srbi u opasnosti kao što su bili. Ako idete u Čaglavicu, Prizren, ako idete u Gračanicu, u Gnjilane, Vitinu, pa i Prištinu, izlaze Srbi, imaju čak i svoje pijace. Nije tako crno kao što se opisuje, to je jedna igra da bi se pridobio Zapad.
Zašto se onda Srbi retko vraćaju na Kosovo?
- Pa, malo se vraćaju jer nemaju gde da se vrate. Ja sam skoro bio u jednom selu, Novake kod Prizrena, ljudi su se vratili, kuće su im nešto opljačkane, nešto srušene. Kada će da izgrade te kuće, a i ako izgrade od čega će da žive - od poljoprivrede? Poljoprivreda je teška, od nje svi beže. A, dok se digne Kosovo treba da prođe najmanje deset godina da čovek može nekako da živi, a dvadeset ili trideset godina da Kosovo uzme zamah.
Koliko je Kosovo daleko, ili koliko je blizu nezavisnosti?
- To sve zavisi od srpske politike. Ako srpska politika bude imala snage da preskoči ovu situaciju, da ne napravi još jednu grešku i prihvati pravo Albanca na samoopredeljenje, onda će se osloboditi kamena oko vrata. Od 1912. godine taj kamen ne da Srbiji da krene napred. To su veliki troškovi, to je vojska, to je policija, to je agentura, sačuvaj Bože koliko je Srbija trošila vremena i energije i na kraju ostala bez toga.
Ako Srbija i dalje bude pokušavala da nametne Albancima 'usrećenje', i sama će biti nesrećna.
Da li je moguća ikakva zajednica, bilo kakva saradnja Kosova i Srbije?
- Samo posle nezavisnosti, pre ne, jer će to izgledati kao da se nameće, a sama potreba će nas terati da se zbližimo. To bi trebalo shvatiti. Milenko Vasović Svođenje računa
Šta će biti sa onim što je Srbija gradila na Kosovu?
Da, Srbija je gradila, pa Jugoslavija je gradila, neki krediti su uzimani i nešto od toga je vraćeno. Ali, ako hoćemo da budemo pravedni, moramo postaviti pitanje koliko je Srbija za ovih 10-12 godina nanela štete Kosovu. To je desetostruko više nego što koštaju fabrike. Albanci nisu dobro organizovani i ne znaju da ispostave račun, da kažu: 'Toliko si ljudi ubio, to ti košta toliko, 220.000 stanova i kuća si spržio, to ti košta toliko', nego kao beda samo čekaju i ništa ne rade.
