Izvor: B92, 01.Okt.2020, 20:56
Nezavisnost Nigerije: Šest fotografija iz šest dekada
Najmnogoljudnija afrička zemlja obeležava 60 godina nezavisnosti od britanske vladavine.
Dok se Nigerija priprema za proslavu godišnjice nezavisnosti, BBC novinar Nduka Orjinmo bira šest fotografija, po jednu iz svake decenije, koje predstavljaju prelomne trenutke tokom 60 godina samoupravljanja u ovoj zemlji.
1960-te - Stvaranje afričkog giganta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Nakon decenija britanske kolonijalne vladavine, premijer Abubakar Tafava Baleva preuzeo je vlast i poveo novu nezavisnu koalicionu vladu Nigerije. Proslave su trajale nedeljama u nekim delovima zemlje, a za prisutne na Trkačkoj stazi (danas Trg Tafava Baleva) u Obalendeu u Lagosu, 1. oktobra 1960, bilo je to jedno nezaboravno iskustvo.
"Neposredno pred ponoć, ugasili su svetla i spustili nacionalnu zastavu Ujedinjenog Kraljevstva", za BBC je rekao Ben Iruemiobe, tada 16-godišnji student blistavih očiju koji je bio svedok podizanja nigerijske zastave.
"Tada su u ponoć svetla ponovo uključena i zeleno-belo-zeleno je stajalo veličanstveno, da svi vide. Usledila je salva vatrometa, zatim je svirao vojni orkestar, a mi smo se radovali."
1970-te - Građanski rat koji je odneo milione života
Sedam godina posle proglašenja nezavisnosti, izbio je građanski rat dok je istočni region Nigerije pokušavao da formira secesionističku državu Bijafru.
Trogodišnji sukob, završen predajom Bijafrana, rezultirao je smrću više od dva miliona ljudi, većinom žena i dece umrlih od gladi u istočnoj Nigeriji.
Za mnoge ljude sa istoka zemlje, sedamdesete su bile period oporavka i u emotivnom i u finansijskom smislu, posebno za one koji su izgubili kuće - nazvane napuštenim imanjima - i svu njihovu ušteđevinu.
Američki romanopisac Okei Ndibe, koji je bio dete tokom ovog rata, opisuje to kao presudan događaj u teškoj istoriji Nigerije.
"Glavni cilj [vlade] je postignut, ali uz tešku ljudsku i moralnu cenu.
"Duh Bijafre i dalje proganja Nigeriju. Sve veće nasilje u severoistočnoj zoni, novo agitovanje za Bijafru i zahtevi stanovnika delte Nigera bogate naftom za kontrolom resursa, posledice su toga što Nigerija ne koristi pravdu kao arbitra javnih politika ", rekao je za BBC.
1980-te - "Gana mora da ode"
Tokom 1983. vlada Šehu Šagarija naredila je da više od milion zapadnoafričkih migranata, većinom Ganjana, da napuste Nigeriju u kratkom roku jer se zemlja suočila sa ekonomskom krizom.
Crvena, bela i plava kockasta plastična torba u kakvim su očajni Ganjani, koji su odlazili, nosili svoje stvari, postala je poznata kao "Gana mora da ode". Ali sada ih u Nigeriji češće doživljavaju kao simbol ljigavosti, torbe koje korumpirani političari preferiraju da prevoze ogromne količine novca.
1990-te - Povratak demokratije posle više godina vojne vladavine
Posle 16 godina brutalne vojne vladavine, sa prekidom od 82 dana civilne vlade 1993. godine, demokratija se vratila u Nigeriju 1999. godine. General Abdulsalam Abubakar predao je vlast Olusegunu Obasanjou, koji je pobedio na nacionalnim izborima.
Devedesete su bile intenzivna decenija u nigerijskoj političkoj istoriji - uključujući poništavanje vojnih izbora 1993. godine, globalnu osudu vešanja devet aktivista za zaštitu životne sredine 1995. godine, među kojima i Kena Saro-Vive, po naredbi vojnog vladara generala Sanija Abače, kao i smrt samog Abače 1998.
Mnogi su na prelaz u demokratsku vladavinu gledali kao na vrhunac ova tri događaja. Naredna 21 godina predstavlja najduže neprekidno postojanje republike u istoriji Nigerije.
2000-te - "Crni smo, lepi smo i traženi smo"
Kada se 16. novembra 2001. godine grupa žena nadmetala za pažnju sudija na izboru za lepotu Mis sveta u Južnoj Africi, samo je nekolicina Nigerijaca znala za događaj.
Ali do kraja dana, milioni u najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji saznali su ime 18-godišnje Agbani Darego - prve crnkinje Afrikanke koja je krunisana kao Mis sveta.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
