Izvor: Politika, 22.Dec.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezavisna kultura pomaže građanima
U Zagrebu smo se okupili da sprečimo velikog investitora da deo pešačke zone pretvori u ulaz garaže, kaže Teodor Celakoski, učesnik konferencije „Mesto i uloga civilnog sektora u savremenoj kulturi Srbije i regiona”
Teodor Celakoski, projektni direktor Multimedijalnog instituta Zagreb, dobitnik priznanja Evropske kulturne fondacije za doprinos razvoju kulture i civilnog društva, bio je nedavno gost asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. Na konferenciji „Mesto >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i uloga civilnog sektora u savremenoj kulturi Srbije i regiona” razmenjena su iskustva sa sličnim organizacijama iz okruženja.
Nezavisnu kulturu u Hrvatskoj od sličnih scena u regionu razlikuju dve stvari – visok nivo povezanosti među organizacijama koje je čine i aktivizam kroz udruživanje sa mnogim društvenim pa čak i sindikalnim pokretima koji nisu neposredno u polju kulture, rekao je u razgovoru za naš list Celakoski, napominjući da nacionalna mreža nezavisne kulture u njegovoj zemlji postoji više od decenije. Finansiranje nije goruće pitanje pošto se sredstva dobijaju preko fondacije „Kultura nova” (budžet oko milion evra) i Kancelarije za razvoj civilnog društva (budžet između pet i šest miliona evra), čiji je osnivač država. Deo novca od igara na sreću preko njih se prebacuje nezavisnim organizacijama za programe ali i za institucionalni razvoj. Možda zbog odsustva egzistencijalne ugroženosti, a možda i zbog njihovog ličnog senzibiliteta, tek aktivnosti „hrvatskih nezavisnih kulturnjaka” društveno su značajne, za šta bi najbolji primer bile akcije koje su se dešavale od 2005. do 2011. godine zbog pokušaja „tajkunskog” preuređenja Cvetnog trga u Zagrebu.
– Mi iz nezavisne kulture odavno smo shvatili da ćemo jedino ako postanemo dovoljno vidljivi i dosadni biti i dovoljno relevantni za vlast. A to se moglo samo ako bismo se usudili da naše znanje stavimo u službu borbe za nešto od šireg društvenog značaja. Okupili smo se tako u vezi sa uništavanjem javnog i društvenog prostora, konkretno pokušaja velikog investitora da javnu površinu pešačke zone u centru Zagreba pretvori u ulaz u privatnu garažu. Mobilizovali smo organizacije mladih, ekološka udruženja, građane i protestovali smo. Masovno. Peticiju je potpisalo 55.000 građana. Projekat tog ulaza realizovan je u manjem obimu, ali smo uspeli u tome da sprečimo da se isto desi u preostalih 16 blokova grada – kaže Celakoski.
Kako dodaje, na njihovu inicijativu promenjen je i arhitektonski plan Zagreba. Iako sve to nije prošlo bez posledica – tadašnji i sadašnji gradonačelnik Zagreba Milan Bandić pravio je velike probleme učesnicima u protestima, sam Celakoski bio je i sudski gonjen – nezavisna kultura se nije zaustavila. Nastavila je da učestvuje u nizu sličnih dešavanja, postala je vremenom akter političkih i socijalnih događanja, čime je na sebe svakako skrenula pažnju. U pozadini svega stajala je želja da se digne glas protiv štetne ali dominantne logike neoliberalnog kapitalizma, koja će kad-tad, nakon privrede, zakucati i na vrata kulture.
Osvrćući se na činjenicu da je nakon više od dve godine naše ministarstvo kulture raskinulo Protokol o saradnji sa Asocijacijom NKSS, čime je njihov dosadašnji položaj pogoršan, naš sagovornik primećuje da ipak ima prostora za unapređenje trenutne pozicije.
– Smatram da nezavisna kultura u Srbiji ima mogućnosti i snage da krene dalje. Proaktivno. Naše iskustvo može biti korisno ali svako mora da pronađe svoj način delovanja. Čuo sam od Ivane Ćirković, direktorke Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije, da je deo Hrvatskog modela za razvoj civilnog društva preuzet i kod vas, mada ne i onaj deo koji se tiče unapređenja finansiranja. Ono što mora da se desi jeste nastavak pritiska na državu čak i onda kada se neki rezultat postigne.
M. Dimitrijević
objavljeno: 23.12.2013.
