Izvor: Blic, 02.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezasiti sindikati
Sindikati javnih preduzeća traže da država ostane njihov većinski vlasnik. Zašto i otkud to? Šta se njih tiče ko je vlasnik, oni se bore za veće plate zaposlenih, bolje uslove rada i slično. Svojina im nije bitna. To je u načelu tačno, ali je u praksi, naročito našoj, pogrešno. Sindikati javnih preduzeća baš rade ono što im je posao. Samo izokola.
Jer, ništa kao državno vlasništvo ne omogućava veće plate i bolje uslove rada. A bez obzira na rezultate tog istog rada. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Jer, nijedan vlasnik nije tako bolećiv kao država. Pošto daje ono što nije njeno.
Nigde se, za vreme bivše SFRJ, nije tako malo radilo a tako lepo živelo kao u javnim preduzećima. Ona su (posle banaka) uvek imala najveće plate. I do stanova je u njima bilo najlakše doći. Njihova su, a ne rudara i tekstilaca, odmarališta nicala na Jadranu i po planinama. Šta je danas drugačije?
A sama ta javna preduzeća gradila su se i razvijala iz kredita. Ne misli valjda neko da su sopstvenim sredstvima, iz tzv. akumulacije, ili iz profita, podizane termo i hidro elektrane, rafinerije, vodovodi i kanalizacije, pruge i putevi, aerodromi... Sve je to kupovano iz kredita. I to kredita za koje je garantovala država. Što znači da su ih posle vraćali svi građani, bilo kroz poreze, bilo kroz inflaciju.
Zato su zahtevi sindikata javnih preduzeća neopravdani. Zato je neophodno da u javna preduzeća što pre, makar i u minimalnom procentu, uđe privatni kapital, jer će tek tada početi njihova istinska reforma, reorganizacija i racionalizacija. Ovo što se sada dešava je pokušaj da se zadrže decenijama uživane, ničim opravdane, privilegije. To nije pošteno.
Zbog toga nije opravdan ni njihov zahtev da dobiju 15 odsto vlasništva javnih preduzeća.
