Izvor: RTS, 20.Sep.2011, 08:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nezaposlenost - srpska bolest

Svaka peta osoba u Srbiji nema posao. Broj nezaposlenih u protekle tri godine povećan je za trećinu. Privrednici i sindikati traže ozbiljnije reforme, pošto mere kojima Vlada pokušava da poveća zaposlenost ne daju rezultate.

Prema poslednjim podacima, iz aprila, nezaposleno je 22,2 odsto stanovnika, tri odsto više nego u oktobru. Broj nezaposlenih u protekle tri godine povećen je za 30 odsto.

Danica Vasiljević iz Nacionalne službe za zapošljavanje kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne zna tačno zašto je došlo do povećanja nezaposlenosti, ali jedna od pretpostavki jeste da je dosta ljudi zatvorilo svoja preduzeća i prešlo u sivu zonu poslovanja.

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 746.000 nezaposlenih, ali privrednici i sindikati kažu da je realan broj oko milion.

Milan Knežević iz Asocijacija malih i srednjih preduzeća navodi da 22.000 preduzeća, u skladu sa zakonom, treba da ode u stečaj jer su duže od godinu ili dve u blokadi.

"U tim preduzećima je zaposleno 140.000 radnika, a ona su bez ikakve šanse da stanu na noge i počnu raditi", ističe Kneževićeva.

Visoka nezaposlenost posledica je preduge tranzicije, pošto u javnom sektoru i proizvodnji radi 835.000 radnika.

Srbija u grupi afričkih država 

Ranka Savić iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata napominje da u Srbiji tek svaki 24 zaposleni radi u proizvodnji ili realnom sektoru.

"Za razliku od nas u ova dva sektora, u srednje razvijenim evropskim državama, radi između 38 i 44 odsto zaposlenih. Svi ovi podaci Srbiju svrstavaju u red nerazvijenih afričkih država", navodi Savićeva.

Jedini pravi put za zapošljavanje jesu privredni rast i investicije pa će, zbog nove krize, izazov biti kako zadržati postojeći broj zaposlenih.

Vidosava Džagić iz Privredne komore Srbije ističe da je glavni rizik u budućnosti dalji pad privredne aktivnosti.

"Imamo uticaj nove krize i prethodni slab oporavak privrede je generisao rast izvozne tražnje, a sada na tim tržištima imamo pad tražnje zbog krize javnog duga", objašnjava Džagićeva.

I dok privrednici od države traže bolje uslove poslovanja, stručnjaci upozoravaju na oko 90.000 ljudi kojima nisu plaćeni porezi i doprinosi.

Nada Novaković sa Instituta društvenih nauka navodi da je Hrvatska uvela krivično gonjenje svakog poslodavca koji u roku od 30 dana ne plati zaradu i doprinose.

"Nama to ne pada na pamet. Otuda imamo štrajkove, blokade i situacije gde ljudi i po pet godina nemaju uplaćene doprinose. Pogotovu čudi što je i država prestala da plaća zdravstveno osiguranje", rekla je Novakovićeva.

Uz restruktuiranje cele privrede i javnog sektora, za smanjenje nezaposlenosti neophodna je i reforma obrazovanja. Na Birou, trećina ljudi nema ni srednju školu.

Nastavak na RTS...