Izvor: RTS, 30.Jun.2010, 18:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezahvalni prema Spomeniku zahvalnosti
Postament na Spomeniku zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu toliko oštećen da treba napraviti potpuno nov, i na osnovu Meštrovićevih orignala uraditi nove bočne reljefe, konsatatovala komisija za obnovu. I sama skulptura zahteva potpunu rekonstrukciju.
Komisija za obnovu spomenika zahvalnosti Francuskoj u Beogradu ocenila je da treba uraditi novi kameni postament i isklesati nove bočne reljefe na spomeniku, prema originalima Ivana Meštrovića, koji se čuvaju u Splitu, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i izvršiti demontiranje i restauraciju oštećene bronzane skulpture.
Na prvom sastanku komisije u prostorijama Ministarstva kulture, konstatovano je da je kameni materijal postamenta do te mere oštećen i degradiran da pokušaji sanacije koji su rađeni ranijih godina nisu dali željene rezultate i da je predloženi pristup jedini moguć i opravdan.
U tom smislu potrebno je sačiniti detaljnu specifikaciju sa predmerom i predračunom radova, navedeno je u saopštenju Ministarstva kulture.
Članovi komisije su se složili da je pri realizaciji projekta treba očuvati "opšti imidž spomenika", zbog čega je potrebno pronaći kamen približan postojećem po boji, čvrstini i koheziji, ali prilagođen beogradskoj klimi.
Istorijat propadanja
Spomenik zahvalnosti Francuskoj u Beogradu svečano je otkriven 19. septembra 1930. godine na Kalemegdanu.
Već 1963. godine počinju razmatranja kako pristupiti problemu rekonstrukcije, jer je još tada uočeno jasno degradiranje kamena i početak propadanja reljefa na postamentu.
Od tada do danas trajale su diskusije, rađene su razne analize, a ključni problem predstavlja izbor kamena iz Trogira, koji je porozan, relativno mek i koji je estetski odgovarao kriterijumima onog vremena, ali se pokazao kao neotporan na beogradsku kontinentalnu klimu, navedeno je u saopštenju.
Komisija za obnovu spomenika zahvalnosti Francuskoj radi u sastavu: akademik Vladimir Veličković (predsednik), prof. dr Lidija Merenik, mr Veljko Lalić, mr Gordana Simić i prof. Slobodan Savić.
