Izvor: Politika, 12.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezaboravne pesme zaboravljenih
Svakim danom sve smo bliži januarskom prazničnom maratonu. On će otpočeti najluđom noći u kojoj ćemo podvući crtu za ovu i okrenuti novu list za iduću godinu. Okruženi dragim ljudima plesaćemo zabavljajući se uz poznate hitove. Među pesmama koje će obeležiti proslave koje nas očekuju u narednom periodu biće zastupljeni i oni izvođači koji, osim jednog megapopularnog hita, nemaju značajnije uspehe u muzičkoj karijeri. Svi oni deo su fenomena savremene muzičke scene koji se definiše >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao "sindrom jednog hita".
Obično se pod ovom sintagmom podrazumevaju karijere onih autora koji su zaposeli vrhove top lista širom sveta pesmom koja je naprečac doživela svetsku popularnost i slavu. Zatim bi, po nepisanom pravilu, autori tih numera munjevito, u ritmu sopstvenog uspona, nestali iz vidokruga šire javnosti, ostavljajući publici antologijske numere koje nastavljaju da sporadično žive svoj život u svečanim prilikama.
Ovaj sindrom je češći u plesnim podžanrovima muzike, mada na njega nije imun nijedan savremeni muzički pravac. Jedna od najprirodnijih asocijacija na ovu pojavu je ultimativni hit "Makarena" španskog dueta "Los del rio". Ova pesma je ostala zapisana u istoriji američke top liste singlova kao numera koja je najduže bila na mestu broj jedan - ukupno četrnaest nedelja, dok je na samoj listi boravila duže od godinu dana - impresivnih šezdeset nedelja.
Nijedan veći sportski, kulturni i društveni događaj nije mogao da prođe bez te pesme sada već davne 1996. godine. Prodajom prava na nju, u komercijalne svrhe, Antonio Romero Monge i Rafael Ruis su na sumu koju su zaradili prodajom jedanaest miliona kopija ovog singla dodali još koji dolar i to do današnjih dana, čitavu deceniju nakon izdavanja. Čestitao im je i Hulio Iglesijas lično, rekavši im da se njegov uspeh na engleskom govornom području ne može meriti sa onim koji je napravio ovaj duet iz Sevilje.
Za "Makarenu" se vezuje i originalni ples koji se proširio poput požara, našavši svoje mesto na svakoj tački Zemljine kugle. Jedina pesma koja u ovom smislu može da se meri sa "Makarenom" jeste "Lambada" pariske grupe "Kaoma", koja je 1989. godine zaraznim brazilskim ritmom ceo svet naterala na ples. U doba najveće popularnosti, početkom devedesetih, snimljena su čak i dva igrana filma koji za temu imaju baš "lambadu".
U originalu se ova pesma pod imenom "Ljorando se fue" nalazila na repertoaru bolivijskog sastava "Los K′jarkas" i odsvirana je u "saja" stilu, mešavini domorodačkih bolivijskih, čileanskih i afričkih ritmova. Parižani su ubrzali ritam, prodali pet miliona nosača zvuka i, zahvaljujući efektnom video spotu, podarili svetu ples koji se, posle 1994. kada jenjava interesovanje za njega, stopio sa drugim srodnim vrstama i u modifikovanom obliku nastavio da egzistira do današnjih dana.
Poslednji originalni ples koji je podsetio na prethodnike išao je uz pesmu "Asereje" iz 2002. godine španske grupe "Las kečap". Spoj flamenka i evropopa u izvođenju tri tinejdžerke našao se na vrhu brojnih nacionalnih lista, a 12 miliona kopija ovog singla našlo je svoje mesto u domovima širom sveta.
Prepakivanje tradicionalnih latinoritmova u moderan plesni izraz isplatilo se i te kako i nemačkom izvođaču Luu Begi koji je 1999, pravo niotkuda, zaposeo vrh većine svetskih top lista zaraznom poskočicom "Mambo no. 5". Koristeći "isečke" iz istoimene pesme Peresa Prada iz 1952. godine kao muzičku pozadinu, Bega je na zapaljivu kubansku matricu pridodao svoj tekst i ostvario enorman svetski uspeh, od kojih je posebno upečatljivo mesto broj jedan u Francuskoj, na kome se ova pesma zadržala čitavih dvadeset nedelja.
Sin Sicilijanke i Uganđanina, rođen je u Minhenu pre 32 godine, gde i danas živi, i dalje je muzički aktivan, ali uspeh koji je doživeo sa ovom pesmom nije više ponovio.
I mnogi drugi pravci daju svoje priloge "sindromu jednog hita": u hevi metalu pamti se švedska grupa "Jurop" čiji se hit "Fajnal kauntdaun" ("Poslednje odbrojavanje") u jednom trenutku našao na samom vrhu top lista čak 26 zemalja 1986. godine, i zabeležio prodaju enormnih osam miliona kopija. Padom "gvozdene zavese" uspeh je 1989. godine ostvarila i ruska hardrok atrakcija "Gorki park" pesmom "Beng", pre nego što se ekspresno vratila u anonimnost.
Takva je putanja karijere zadesila i brojne druge grupe i izvođače: "Right Said Fred", "Soft Cell", "Dexy′s Midnight Runners", "A-ha", Vanilu Ajsa... Koliko god da njihove sudbine podsećaju na izreku "da Bog da imao pa nemao", pesme koje su ih proslavile i dalje ostaju sinonim za dobru zabavu, i kao takve sigurno će naći mesto i u nastupajućim proslavama Nove godine.
[objavljeno: ]
.jpg)
