Izvor: Politika, 03.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevidljivi
Ako na Internet sajtu Haškog tribunala potražite rezime presude Naseru Oriću, na 23. stranici tog dokumenta pronaći ćete obrazloženje za apsurdno nisku kaznu od dve godine zatvora koja je prošlog petka izrečena ratnom komandantu Srebrenice. Sudije su za blagu kaznu našle uporište u "opštim okolnostima" koje su u Srebrenici vladale u vreme kada je Orić rukovodio odbranom grada. Ništa tako ubitačno ne razotkriva logiku kojom se Tribunal rukovodio kao to što su za "ključnu olakšavajuću >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << okolnost" sudije Oriću uzele to što je Srebrenica bila pod opsadom "vojnički nadmoćnih srpskih snaga", što su vladali "beda i opšti haos", što je bilo malo hrane a mnogo izbeglica. A najviše to što je bio "dvadesetpetogodišnjak koji je došao na čelo slabo naoružane i obučene vojske dobrovoljaca, koja nije bila pod punom komandom Armije BiH i bosanskih vlasti".
Drugim rečima, Naseru Oriću je kao olakšavajuća okolnost uzeto to što je bio branilac Srebrenice. Tu nalazimo eho one stare bosanske podele u kojoj je, u prvoj fazi poricanja građanskog karaktera rata, srpski deo stanovništva BiH proglašen za "agresora", dok su preostale dve trećine građana postale "branioci" zemlje. U ratu su se i branioci i agresori slično ponašali, pa ćete u presudi Naseru Oriću naći grozomorne priče slične onima koje ste čuli na suđenjima srpskim ratnim zločincima. (Tako je izvesni Kemo mučio Nedeljka Radića u stanici milicije u ratnoj Srebrenici čupajući mu zube, da bi mu onda "radi dezinfekcije" urinirao u usta.) Ovo je, ipak, prvi put da se optuženom ratnom zločincu u Hagu kao olakšavajuća okolnost uzme to što je u momentu izbijanja rata bio mlad, neiskusan i krvoločno raspoložen. Orić je komandovao izuzetno okrutnom paravojskom, a u Hagu je ispalo da je, od svega što je u ratu radio, važnije ipak na kojoj je strani ratovao. To baca senku na tvrdnje Tribunala da se u Hagu sudi pojedincima, a ne stranama u ratu ili kolektivitetima.
Pristaše Haškog tribunala kažu da niko ko je pratio Orićevo suđenje nije ni očekivao veću kaznu. Sam Orić svakako nije, budući da je u času izricanja presude imao spremnu kubansku cigaru, koju je spremno izvadio iz džepa u znak trijumfa. Kada je pre tri godine optužen, Bošnjaci su se bunili da Haško tužilaštvo silom pravi neku nepostojeću simetriju zla kako bi ublažilo utisak da su samo Srbi optuženi u Hagu. Posle presude je došao red na Srbe da tvrde da je Orić na optuženičku klupu izvođen samo reda radi.
Ovaj list je prošle nedelje provocirao razgovor o tome "kako nas vide". Da li nas vide naopako, pitali smo upozoravajući na jaz koji postoji između "naše" i "njihove" slike o nama. Ali ponekad se čini da je pravo pitanje da li nas uopšte vide. Ili smo postali nevidljivi, kao junak Ralfa Elisona u američkom remek-delu "Nevidljivi čovek".
Ljiljana Smajlović
[objavljeno: 03/07/2006]
