Izvor: Blic, 19.Mar.2016, 11:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neverovatna životna priča otkrivena PUKIM SLUČAJEM u antikvarnici
Devojčice su retko junakinje avanturističkih romana s početka 20. veka, ali zahvaljujući slučajnom otkriću malopoznate knjige o ćerki američkog misionara stacioniranog na granici Tibeta, istraživačica Triša Kehou imala je priliku da upozna izuzetnu životnu priču.
Dok je razgledala knjige u antikvarnici u Notingemu, naišla je na stari, prašnjav primerak romana pod naslovom “Su na Tibetu”. Kao stručnjak za tibetanske studije, bila je upoznata sa avanturističkim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << romanima s tibetanskom tematikom objavljenim 20-tih godina prošlog veka, ali u njima su glavni junaci gotovo uvek bili muškarci.
Činilo se da je naišla na prvo delo zapadne dečje literature čija se radnja odigravala na Tibetu, u kome je glavna junakinja bila je devojčica tinejdžerskog uzrasta. Objavljena 1942, knjiga pripoveda o Su Šelbi, najstarijoj ćerki američke misionarske porodice stacionirane u dalekom Batangu, na tibetanskoj granici.
Priča počinje opasnim putovanjem porodice Šelbi, koja je preko planina prekrivenih snegom jahala do Batanga, a završava se tako što Su, koja je u međuvremenu tečno naučila i kineski i tibetanski, prevodi na važnoj vojnoj konferenciji i u nemirno doba osigurava mir.
Opisi u knjizi su začuđujuće precizni, a razlog je u činjenici da je priča zasnovana na događajima i stvarnog života autorke Doris Šelton Stil. Međutim, njena priča nije imala tako srećan kraj. Pošto se vratila u SAD, Doris gotovo nikad nije pričala o svom nezaboravnom detinjstvu.
Kao i Su, Doris je bila najstarija ćerka u američkoj misionarskoj porodici. Između 1908. i 1921. godine Šeltonovi su bili stacionirani u Batangu, na granici Kine i Tibeta. Za Doris, Batang nije bila čudna, egzotična zemlja, već dom.
Samo nekoliko godina nakon britanske invazije na Lasu 1905. godine i masakra koje su tibetanske lame izvršile nad misionarima i konvertitima u Batangu, misionarska porodica iz romana suočava se s mešavinom ljubotljivosti, straha i sumnje. Uprkos tome, Su se sprijateljila s lokalnom stanovnicom, devojčicom Nogi, od koje je naučila da maže telo buterom od jakovog mleka posle kupanja, jede sušeno meso i sir od jaka, dok je Nogi, zahvaljujući novoj drugarici, probala sendviče namazane marmeladom ili buterom od kikirikija.
Su nalazi prijatelja i u Živom Budi, poznatom na Tibetu kao “tulku” ili reinkarnacija lame. Ta priča je delimično zasnovana na stvarnim događajima. Na fotografiji, izloženoj u Muzeju u Njuarku, vidimo porodicu Šelton na pikniku sa Živim Budom, kome su oduzeta sveštenička ovlašćenja zato što se zaljubio.
Kako navodi u svojim memoarima, Doris nikada nije zaboravila svoje prijatelje u Batangu. Iako je čeznula da se vrati, želja joj se nikada nije ispunila.
Međutim, deo priče o Su, koji se završava njenim velikim uspehom, odstupa od realnosti. Budući da joj je otac povređen i ne može da prevodi na ključnoj vojnoj konferenciji, Su uskače na njegovo mesto i posle iscrpljujućeg putovanja na leđima konja, uspeva da spase stvar. Nakon toga se vraća u Batang, gde je dočekuju kao junakinju.
Doris i njena sestra, koje su se oblačile kao prave Amerikanke i pridržavale strogog školskog rasporeda imale su drugačiju sudbinu. Godine 1921. poslali su ih u internat. Posle toga više nikada neće videti oca, hrabrog lekara, koji je poslužio kao inspiracija za lik oca devojčice Su.
Na putu do Lase, gde je trebalo da otvori bolnicu, u njega su pucali banditi i nekoliko dana kasnije podlegao je povredama. Porodica nije bila s njim, ali njegov saputnik je kasnije slikovito opisao taj događaj i odao priznanje za hrabrost lekaru, koji mu je spasao život.
Doris će kasnije napisati knjigu “Su na Tibetu”, ali njena deca su uverena da je uzrok njenog ćutanja u kasnijem životu bio bol zbog gubitka oca.
Međutim, nikada nije zaboravila Tibet. Prikupljala je novac za pomoć tibetanskim izbeglicama i sponzorisala tibetanska preduzeća u Daramsali, indijskom gradu koji će postati njihovo pribežište. Zna se i da se privatno sastajala s Dalaj Lamom.
Na mnogo načina, knjiga o devojčici Su bila je ispred svoga vremena. Četrdesetih godina prošlog veka, od 284 knjige objavljene u SAD, samo u 21 su devojčice bile glavni likovi. Su se suočava s nepoznatim i opasnim situacijama, ona je nezavisna i visprena devojčica sa izraženom radoznalošću i strašću za avanturom.
Ona nesumnjivo odslikava duh male Doris, koja je u svojim dnevnicima sa nostalgijom pisala o vremenu provedenom na Tibetu:
“Bili smo srećna deca u prelepoj zemlji, okruženi drugovima koje smo voleli i s beskrajnim mogućnostima da radimo najčudesnije stvari.”
.jpg)
