Izvor: Politika, 28.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neutralna služba ili partijski plen
Raspisivanje parlamentarnih izbora u Srbiji za 21. januar 2007. godine nesumnjivo je dovelo do neke vrste uznemirenja u strukturama koje čine državnu upravu, a to se dešava pred svake izbore. Izvesno je da će posle formiranja nove skupštine doći i do izbora novih ministara, ali zasad je neizvesno šta će se desiti s funkcijama državnih sekretara i pomoćnika ministara.
Zakon o državnoj upravi (donet prošle godine, po uzoru na evropska zakonodavstva), uvodi funkciju državnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sekretara, umesto zamenika ministra, a može ih biti jedan ili više u svakom ministarstvu. Državnog sekretara postavlja vlada na predlog ministra i dužnost mu prestaje kada i mandat ministru. Državni sekretar je pored ministra jedini politički funkcioner u državnoj upravi kojeg postavlja vlada.
Ipak, iako je zakonom predviđen prestanak funkcije državnog sekretara uporedo s razrešenjem ministra, vlada Srbije je na nedavnoj sednici potvrdila mandate državnim sekretarima u ministarstvima finansija, poljoprivrede i zdravlja, koji su na ove pozicije postavljeni na predlog stranke G17 plus. Ovakva odluka je, s pragmatične tačke gledišta, ispravna, jer ministarstva moraju da nastave sa svojim tekućim aktivnostima i u narednim mesecima, a logično je da rukovodilac koji je bio na funkciji u prethodne tri godine može dobro da kontroliše i usmerava rad organa uprave u prelaznom periodu do predstojećih izbora.
Za razliku od državnih sekretara, istim zakonom je određeno da su pomoćnici ministra "državni službenici" (koje postavlja vlada) a ne funkcioneri, i da im mandat traje pet godina.
Ta zakonska odredba je, po mojoj proceni, definisana na ovaj način iz dva razloga. Prvi je kompatibilnost s evropskim standardima koji zahtevaju da državna uprava ima kontinuitet u radu i rukovođenju. Naime, česte promene rukovodstva ometaju efikasan rad, s obzirom na to da novi rukovodioci imaju svoje koncepcije, a često žele da poverene zadatke obavljaju u saradnji s "proverenim" saradnicima, koje zapošljavaju u organu u kojem su postavljeni, što sve dovodi do zastoja u radu, prekompozicija u sektorima i odeljenjima, pa neretko i do loših međuljudskih odnosa.
Drugi razlog je, čisto političke prirode i odnosi se na pokušaj stranaka da zadrže uticaj u vlasti, nezavisno od rezultata sledećih izbora, s obzirom na to da je predviđeno da mandat pomoćnika ministara traje pet godina.
Ipak, ni ovaj "zakonski manevar" ne mora biti relevantan posle izbora, jer nova vlada može da promeni zakon i tako neutrališe pomenutu odredbu, stvarajući uslove za zamenu dosadašnjih pomoćnika ministara novim.
Kako sve ovo utiče na rad državnih službenika i državne uprave uopšte?
Nije, naravno, teško zaključiti da preterano uplitanje politike u upravu ne doprinosi efikasnom ostvarivanju zakonom poverenih zadataka. S obzirom na to da se rukovodeća mesta u državnoj upravi kod nas često posmatraju kao "partijski plen", ne bi bilo iznenađujuće da i rukovodioci nižih organizacionih jedinica kao što su načelnici odeljenja, pa čak i rukovodioci grupa, posle izbora, budu morali da strepe za svoje pozicije.
Pošto je jasno da ovakve tendencije nisu u skladu s proklamovanim načelima depolitizacije, profesionalizacije i modernizacije uprave, smatram da bi kod nas trebalo uvesti neku varijantu tzv. britanskog modela, u kojem ministarstva imaju funkciju "političkih sekretarijata", fokusiranih samo na ključne nadležnosti i poslove od najvišeg prioriteta i koji komuniciraju s parlamentarnom većinom, zapošljavajući relativno mali broj osoblja. Međutim, prema tom modelu, najveći deo upravnih i drugih administrativnih poslova, prenet je na tzv. izvršne agencije, u koje se uvode tržišni principi funkcionisanja i stavlja naglasak na upravljanje pomoću rezultata (eng. performance management). Tako bi se, primenom pozitivnih iskustava "vestminsterskog modela javne uprave" (ili "novog javnog menadžmenta", kako ga nekad nazivaju), mogao umnogome amortizovati nepoželjan uticaj političkih promena na kretanja u javnim službama.
Da ne bi bilo reči samo o nepoželjnim trendovima, treba pomenuti i ono što je pozitivno kad je u pitanju reforma domaće državne uprave. Smatram da je formiranje vladine Službe za upravljanje kadrovima (osnovana u decembru 2005. godine Uredbom Vlade Srbije) korak u pravom smeru, jer sada konačno postoji jedinstvena služba na nivou republike, nadležna za svih 17 ministarstava (kao i desetina zavoda, uprava, direkcija, komisija...), koja se bavi upravljanjem ljudskim resursima, permanentnom obukom službenika, vođenjem centralne kadrovske evidencije, oglašavanjem internih i javnih konkursa, obezbeđivanjem kvaliteta usluga i drugim aktivnostima od značaja za kvalitetnu reformu državne uprave u Srbiji.
Predavač na Višoj poslovnoj školi u Novom Sadu
na predmetu "Savremene tendencije u javnoj upravi"
Borisav Knežević
[objavljeno: 28.11.2006.]
