Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Apr.2011, 20:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neustavne odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika
BEOGRAD -
Ustavni sud Srbije utvrdio je danas da su neustavne odredbe člana 84. Zakona o izboru narodnih poslanika koje se odnose na postupak utvrđivanja i raspodelu dobijenih mandata.
Odredbama osporenog člana, koje su "pale" na oceni ustavnosti propisano je da će podnosilac izborne liste (stranka ili koalicija političkih partija) najkasnije u roku od deset dana po objavljivanju ukupnih rezultata izbora, Republičkoj izbornoj komisiji dostaviti podatke o tome kojim kandidatima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa izborne liste se dodeljuju dobijeni poslanički mandati.
Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke, tom odredbom je bilo predviđeno da će ga Republička izborna komisija pisanim putem obavestiti da je dužan da to učini u naknadnom roku od pet dana, uz upozorenje na posledice nepostupanja.
U slučaju da podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku, Republička izborna komisija posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa izborne liste dodeljuje kandidatima prema njihovom redosledu na toj listi, a protiv njenog rešenja nije bio dozvoljen prigovor, niti žalba.
Ustavni sud je utvrdio da ove odredbe nisu u saglasnosti s Ustavom, objavljeno je na sajtu suda.
Ustavni sud je istovremeno našao da nema osnova za utvrđivanje neustavnosti odredbi tri člana Zakona o izboru narodnih poslanika i u ovom delu predmeta okončao postupak.
Reč je o odredbama kojima je propisano da je izborna lista utvrđena kada je svojim potpisima podrži najmanje 10.000 birača, da svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova i da u raspodeli mandata učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje pet odsto glasova od ukupnog broja glasova birača, koji su glasali u izbornoj jedinici.
Prema oceni Ustavnog suda, nema osnova za ocenu ustavnosti ni odredbi prema kojima političke stranke ili koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kada su dobile manje od pet odsto glasova od ukupnog broja birača koji su glasali, kao ni odredbi kojima se reguliše način proglašenja izborne liste manjina i raspodela mandata primenom sistema najvećeg količnika.
Ustavni sud nije prihvatio inicijativu za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti odredbi dva člana Zakona kojim se, između ostalog, reguliše da birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača i da svaki potpis za podršku izborne liste mora biti overen u opštinskom sudu.
Nije prihvaćena ni inicijativa za ocenu ustavnosti odredbe kojom je propisano da se, kada određenoj izbornoj listi pripadne više mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za narodne poslanike, mandat dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
