Izvor: Politika, 19.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neugodno ogledanje
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, novembra – Uspeli smo da ujedinimo svet ali, na žalost, protiv sebe – vajka se prolaznik poznaniku u predgrađu Vašingtona. – Pa, i to pokazuje da posedujemo moć kakvom dosad niko nije raspolagao – odgovara mu sagovornik.
Slični komentari mogu da se čuju i u krugovima ovdašnjih eksperata – povodom obnovljenog rasta nepopularnosti jedine supersile u međunarodnoj javnosti. Nedavna međunarodna anketa američkog Istraživačkog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centra "Pju" potvrdila je da u svetu ne jenjava nezadovoljstvo ponašanjem Amerikanaca, čak dotle da ono raste i među njihovim strateškim saveznicima.
– Međunarodni imidž SAD je ponovo na nizbrdici – izjavio je Endru Kohot, direktor te institucije, na tribini posvećenoj ispitivanju uzroka istrajnog "antiamerikanizma" koji već zabrinjava i vašingtonske zvaničnike. Većina ispitanika, preneo je, zamera nam – egocentrizam, nepoštovanje drugih država i jednostrano delovanje na globalnoj sceni.
Otpor kursu
Gnevove najviše raspaljuje rat u Iraku, ne samo u muslimanskim nego i među američkim zapadnim partnerima. Najveći otpor američkom kursu usredsređen je baš na prostorima koje ona smatra vitalno važnim po sebe – u savezničkoj Evropi i na naftom bogatom Bliskom istoku. Takve "makaze" dodatno produbljuju sumnje u efektivnost supersile: kad gubi podršku tamo gde se najviše angažuje, šta li tek može da očekuje među onima koji joj zameraju da ih hronično zanemaruje?
Anketa "Pju", u kojoj je ispitano skoro 17.000 ljudi u SAD i 14 drugih zemalja, pokazala je da povoljno mišljenje o Amerikancima nema ni većina nacija koje s njima dele iste ili približne sistemske vrednosti. Među njima, najniži postotak pozitivnog doživljavanja SAD zabeležen je u Španiji – 23 odsto, dok je u Nemačkoj i Francuskoj takva prijemčivost takođe niska – 37 i 39 procenta. Od četiri testirane evropske nacije, samo "najbliži rođaci" Britanci pokazuju više naklonosti nego odbojnosti prema Amerikancima, ali i oni u entuzijazmu svedenom na 56 odsto.
Najmanju podršku, po toj anketi, Amerikanci sada uživaju u Turskoj – samo 12 procenata, gde više uticaja, izgleda, ima okolnost da bi rasplamsavanje rata u susednom Iraku moglo da dovede do separatistčkih akcija Kurda sa obe strane granice, nego politička podrška Vašingtona Ankari u njenim težnjama da se učlani u EU. Minimalna je popularnost supersile i kod drugih iračkog suseda, Jordanaca – svega 15 odsto.
Zanimljivo je, međutim, da je prestiž Amerikanaca veći među silama izvan EU: povoljno se o njima izrazilo 63 odsto Japanaca, 56 procenata Indijaca, 47 odsto Kineza i 43 procenta Rusa. Kod Japana se taj prestiž održava, mada je manji nego ranije, zbog jakih ekonomskih veza i uverenja da SAD mogu da ga zaštite od okolnih "neizvesnosti" sada pojačanih nuklearizacijom Severne Koreje, dok ostale tri sile iskazuju bliskost sa supersilom pre svega u borbi protiv islamskog ekstremizma, kao i u unosnim poslovnim aranžmanima.
Minusi i plusevi zavise od konkretnih dejstava. Najveće razlike se primećuju između 2003, godine kada je Amerika napala Irak, i 2005, kada je ona pružila pomoć postradalima od katastrofalnog cunamija u području Indijskog okeana.
Novi talas
Kohut je nedavno, zajedno s kolegom Brusom Stouksom, objavio knjigu "Amerika protiv sveta", s nadnaslovom "U čemu se razlikujemo i zašto se ne volimo", u želji da to delo bude doprinos razjašnjenju "antiamerikanizma" a onda i uravnoteženju međunarodnih odnosa. Autori su u toj studiji konstatovali da je novi talas nepopularnosti Amerikanaca prevazišao raniju kritiku njihove politike. Naveli su pet faktora takvog kretanja: 1. imidž SAD opada širom sveta a ne samo u Evropi i među muslimanima, gde je taj proces najizraženiji; 2. odbojnost prema vlastima se mestimično proširila na narod; 3. kritikuje se i sistem SAD; 4. strahuje se ne samo od onog šta jedina supersila čini, već i od onoga što bi mogla da uradi i 5. novi antiamerikanizam se ispoljava kao prilično snažan i dugotrajan proces.
Stvari su dogurale dotle da su anketirani u 15 zemalja mahom rekli da je opasnost po svetski mir veća tamo gde su Amerikanci vojno ili politički najangažovaniji nego tamo gde supersila nije intervenisala a gde smatra da leže najveće aktuelne pretnje međunarodnoj bezbednosti. Tako je većina ispitanika ocenila da je svetski mir znatno više ugrožen invazijom SAD na Irak i hroničnim izraelsko-palestinskim sukobom nego iz Irana i Severne Koreje, kojima se naročito odavde zamera zbog nuklearnog naoružavanja.
Amerikanci, kao i drugi, vole da se ogledaju u inostranim očima, ali ih dobijena slika duboko onespokojava. Delimično su i zbog toga, prošle nedelje, izrekli "sankcije" ovdašnjem spoljnopolitičkom kursu, pogotovu prema Iraku. Na parlamentarnim izborima, gde su neuobičajenu važnost dobili odnosi sa svetom, udarili su "žestoke packe" dosad apsolutno dominirajućim republikancima i vlast u parlamentu poverili opozicionim demokratama.
Prema prvim reagovanjima iz sveta, taj zaokret bi mogao da im poboljša imidž. Nije, međutim, izvesno da li će se popraviti i američki globalni kurs kome je spolja najviše prebacivano da ne pokazuje dovoljno razumevanja za druge.
--------------------------------------------------------------------------
58:36
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, novembra – Istraživači američkog magazina "Forin polisi" anketirali su sunarodnike i pitanjem: "Mislite li da SAD mogu delotvorno da pomognu drugim zemljama da postanu demokratske, ili je demokratija nešto do čega će zemlje same doći kada budu spremne za to?" Samostalni put je dobio 58 odsto glasova, američka pomoć 36, dok se šest procenata ispitanika nije opredelilo.
[objavljeno: ]
