Izvor: Blic, 01.Jul.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neugodna pitanja o pravosuđu BiH
BANJALUKA - Molimo da opišete organizacioni okvir sudskog sistema i navedete sve planirane promene. Molimo da date kratak pregled proporcionalne zastupljenosti konstitutivnih naroda i ostalih u svim oblastima pravosuđa, kao i pregled parametara koji su korišteni prilikom ocenjivanja stručnog osoblja zaposlenog u pravosudnom sistemu.
Ovo su samo neka od nekoliko stotina pitanja, do kojih je nezvanično došao „EuroBlic", a koja su deo upitnika na koga Evropska komisija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << očekuje odgovor od institucija BiH uključenih u dijalog o reformi pravosuđa. Prema naređenju Saveta ministara BiH, svaka od institucija, odgovore na pitanja iz svoje nadležnosti, treba da pošalje Ministarstvu pravde BiH do 10. jula. Nakon birokratskog usaglašavanja i prevoda na engleski jezik, dokument u Evropskoj komisiji mora da bude do 31. avgusta. Svi odgovori će se razmatrati na sledećem sastanku o pravosuđu, koji se očekuje početkom jeseni.
Između ostalog, Evropu zanima da li se poštuje načelo da se ne sme odrediti teža kazna od one koja se primenjivala u času kad je krivično delo počinjeno. Biće zanimljivo videti šta će im biti odgovoreno jer Sud BiH ne poštuje ovo načelo, budući da za ratni zločin sudi po Krivičnom zakonu BiH koji predviđa veće kazne od zakona SFRJ koji je važio upravo u vreme kada su se zločini dešavali.
Evropsku komisiju posebno zanima tužilački sistem BiH, odnosno kako se imenuju tužioci, kakav je njihov status, da li uživaju imunitet od krivičnog gonjenja, koje su pojedinačne uloge tužilaca i stručnih saradnika i kakav je hijerarhijski sistem između njih. Takođe, od vlasti BiH se traži da detaljno opišu koje su zakonske odredbe i institucionalni okviri kojima se osigurava nepristrasnost sudova i tužilaštva. Brisel interesuje ko je nadležan za donošenje odluka o inspekcijskoj kontroli u sudovima i tužilaštvima, a traže se i konkretni primeri provedenih inspekcija. Vlasti BiH moraće da kažu da li je bilo žalbi na nezavisnost pravosuđa i autonomiju tužilaca i kako su one rešene. Evropsku komisiju zanimaju i plate u pravosuđu, te njihovo poređenje sa prosečnom platom u BiH i sa platama državnih službenika.
- Da li sudije i tužioci moraju podnositi finansijske izveštaje Agenciji za borbu protiv korupcije? Ako je tako, koliko su detaljni ti izveštaji i kakav mehanizam se upotrebljava za proveru dostavljenog sadržaja. Da li zakon predviđa kazne za osobe koje nastoje uticati na sudije - neka su od pitanja.
U poglavlju koje se odnosi na suđenje za ratne zločine Evropska komisija pita koliko je osoba optuženo za ratne zločine pred sudovima BiH, koliko je predmeta procesuirano, broj presuda, a traži se i procena koliko će trajati procesuiranje tih predmeta. Evropljane zanima i broj predmeta koje je Haški tribunal prosledio BiH i u kojoj fazi su ti predmeti sada. Bitno im je i da li su ministar pravde ili drugi predstavnici izvršne ili zakonodavne vlasti članovi VSTS, da li advokati imaju svoje predstavnike u Veću i na koji način se vodi računa o mogućem sukobu interesa. Komisiju zanima i godišnji budžet pravosuđa BiH, koliko predmeta čeka na rešavanje više od jedne, dve ili tri godine, te broj žalbi na prvostepene odluke. Bitan je i podatak o broju zatvorenika, te o uslovima boravka u zatvorima.
Povezane vesti: EK od Srbije očekuje odgovore za dva meseca
