Izvor: Southeast European Times, 02.Apr.2012, 22:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Netransparentnost prati političke stranke u jugoistočnoj Evropi
Mnogi kažu da su potrebni veća kontrola i obelodanjivanje načina finansiranja kampanja.
02/04/2012
Safet Kabašaj za Southeast European Times iz Prištine -- 2.4.2012.
Mlade demokratije u jugoistočnoj Evropi imaju bar nešto zajedničko sa starijim demokratijama na Zapadu -- kritikovanje finansiranja kampanja i percepciju da skrivene donacije političkim strankama mogu doneti moć i uticaj.
„Ne postoji bilo kakva transparentnost finansija političkih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << stranaka“, izjavila je za SETimes Merita Mustafa iz Transparensi Internešnela Kosovo.
Mustafa je rekla da političke stranke izbegavaju da saopšte svoje stvarne finansije, kao i da prijave povezanost sa kompanijama donatorima. „Stranke ih nagrađuju tenderima nakon što dođu na vlast“, dodala je ona.
Transparensi internešenel, međunarodna organizacija koja prati korupciju, identifikovala je probleme u saopštavanju informacija o finansiranju stranaka na nedavnim izborima na Kosovu, u Albaniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji.
Na izborima na Kosovu 2010. godine političke stranke potrošile su znatno više novca u kampanji nego što su prijavile. „Jedna politička stranka [Demokratska partija Kosova] potrošila je oko milion evra, a prijavila je da je potrošila manje od 200.000 evra“, rekla je Mustafa.
Transparensi je predložio da Kosovo i Albanija poboljšaju javno saopštavanje informacija o finansiranju jasnim vremenskim rokovima i mehanizmima objavljivanja, kao i sankcijama za prekšioce. U izveštaju je ukazano na određeni napredak u objavljivanju izveštaja u Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji.
Gani Koci, zamenik kosovskog ministra za ekonomski razvoj, izjavio je da stranke ne kriju namerno svoje finansijske prakse. On je okrivio Centralnu izbornu komisiju i Kancelariju glavnog revizora, zato što nisu uspostavile finansijski nadzor.
„Nema političke stranke na Kosovu koja je transparentna kako bi trebalo da bude“, rekao je on za SETimes.
„Mora doći do povećanja institucionalne kontrole finansija političkih stranka, a glavni akter u tome je Centralna izborna komisija (CIK)“, izjavio je za SETimes Burim Ramadani, sekretar opozicione Alijanse za budućnost Kosova.
Iako CIK ima zakonsko ovlašćenje da nadgleda finansiranje stranaka, njoj je dovoljno to što stranke podnose godišnje izveštaje o finansijskim transakcijama i ne procenjuje ih.
„U skladu sa zakonom, mi objavljujemo izveštaje koje dobijamo od revizorske kompanije koju smo angažovali“, izjavio je za SETimes portparol CIK Fehmi Ajvazi.
Međutim, više od godinu dana nakon izbora, revizorski izveštaj CIK još nije objavljen u javnosti.
Ismet Bećiri, sekretar Demokratskog saveza Kosova (DSK), izjavio je da bi stranke trebalo da se finansiraju isključivo iz državnog budžeta.
„Tako bi svako znao odakle prihod dolazi i kako se troši“, rekao je Bećiri za SETimes.
Prošle godine je DSK predložio povećanje budžetskog izdvajanja za stranke sa 0,17 odsto na 0,34 odsto, što je vlada usvojila u decembru. Kosovo sada ima najveća budžetska izdvajanja u regionu za političke stanke. Nasuprot tome, Makedonija izdvaja 0,06 odsto svog budžeta za političke stranke, a Crna Gora 0,05 odsto.
Vladajuće stranke nisu oduševljene idejom o ograničavanju finansiranja isključivo na izdvajanja iz državnog budžeta.
„S obzirom da se slažemo da ne postoji transparentnost u finansijama političkih entiteta, čak i sa merama kojima se njihovo finansiranje ograničava na državni budžet političke stanke će opet naći način da dobiju donacije od kompanija“, rekao je Koci.
Koci je dodao da se zalaže za legalizaciju donacija kompanija, uz poresku kompenzaciju za donatore, ali istovremeno i za postavljanje ograničenja na iznos donacija.
Nastavak na Southeast European Times...
