Izvor: RTS, 26.Maj.2013, 15:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Netransparentno poslovanje fakulteta
Poslovanje fakulteta još uvek nije potpuno transparentno, kaže ministar prosvete Žarko Obradović. Ministar najavio da će zatražiti da troškovi akreditacije fakulteta u drugom krugu budu manji, kao i izmene Zakona o visokom obrazovanju.
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović zatražiće da troškovi akreditacije fakulteta u drugom krugu, koji je u toku, budu manji i najavio izmene Zakona o visokom obrazovanju tokom leta.
Za proces akreditacije >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << studijskih programa i fakulteta pri Univerzitetu u Beogradu potrošeno je oko dva miliona evra, na Univerzitetu u Novom Sadu skoro milion evra, a prema nekim procenama državne fakultete "reakreditacija" košta 10 miliona evra.
"Kada je reč o troškovima akreditacije, kao ministar prosvete i nauke tražiću od Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje da se troškovi za ponovnu akreditaciju fakulteta apsolutno smanje", rekao je Obradović u intervjuu Tanjugu i za početak jula najavio izmene Zakona o visokom obrazovanju.
Izmene se odnose na priznavanje nivoa znanja i diploma stranih univerziteta i fakulteta, rekao je Obradović. Ministar je povodom neodustajanja dela beogradskih fakulteta od većih školarina, podsetio na njihovu obavezu da trošenje sredstava bude što transparentnije, na čemu, kako je rekao, insistiraju i studenti.
"Postoji jedna stvar koju fakulteti još nisu u punoj meri uradili a to je transparentnost troškova njihovog poslovanja", upozorio je ministar. Obradović očekuje da će 11 fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su uoči novog upisnog roka zatražili veće školarine, od toga odustati.
Fakulteti, kako kaže, treba da upoznaju studente na šta troše novac koji dobiju od države i pogotovo novac od školarina samofinansirajućih studenata i sredstva koja naplaćuju za razne prijave, uverenja, potvrde, što ulazi u sopstvene prihode fakulteta.
Ministar je ponovio stav da školarine ne treba povećavati i pozvao fakultete koji nemaju sredstava za nabavku opreme i za održavanje nastave, da se obrate Ministarstvu.
Govoreći o potrebi evropskog ali i rangiranja univerziteta u Srbiji, Obradović je ukazao da fakulteti koji ne budu na tim listama "treba da zapnu" i pokušaju da izmene svoju poziciju i ocenu.
Kriterijumi za rangiranje univerziteta
Evropska unija, podsetio je Obradović, za 2014. godinu sprema kriterijume kojima bi napravili pripremnu listu kvaliteta univerziteta, po oblastima, ali i globalno.
"U Srbiji smo nedavno na sednici Konferencije univerziteta formirali komisiju i pozvali sve univerzitete u Srbiji, kako državne tako i privatne, da predlože svog člana i da napravimo zajedničke kriterijume na osnovu kojih ćemo rangirati naše univerzitete. Videćemo koji su evropski kriterijumi i naše uskladiti sa njima", najavio je Obradović.
Ministar je naveo i da će naši fakulteti aplicirati za listu koju sprema Evropa.
"Važno je pokazati kakav kvalitet posedujemo i rangirati se i na nivou Evrope i sveta jer to govori o kvalitetu visokog obrazovanja i daje mogućnost da se odredi rang zemlje", rekao je Obradović.
Komentarišući protest upozorenja jednog sindikata prosvete uoči kraja školske godine, Obradović je ocenio njihov zahtev da u odeljenju bude 25 učenika, kao nelogičan u ovom trenutku.
Prema podacima školskih uprava na nivou cele Srbije imamo prosečno u odeljenju 20,5 đaka na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja.
"U srednjem obrazovanju prosek je 24,4 a na nivou osnovnog obrazovanja 19,1 đaka. To pobija zahtev sindikata da bi u odeljenju trebalo biti 25 đaka", rekao je Obradović podsetivši na različit broj đaka u pojedinim regionima.
"Sindikati kada iznose ovaj podatak ne vode računa o celini Srbije, nažalost više govore u ime pojedinih gradskih centara i pojedinih škola", rekao je ministar.
Obradović ističe da nije moguće u svim srednjim školama smanjiti broj đaka zato što ni same ustanove nemaju kapacitete, a upis u škole koje ne žele, kako veruje Obradović, ne bi prihvatili ni đaci, ni roditelji.
Sa druge strane to bi, kako kaže, povećalo broj zaposlenih u obrazovanju zato što među sadašnjim tehnološkim viškovima nema svih potrebnih kvalifikacija, a gotovo je nemoguće da nastavnik iz, recimo Bora predaje u Leskovcu, ili iz Užica u Zaječaru.
Više od 250 odeljenja manje u srednjim školama
Ministar navodi da se posledice loše demografske situacije prvo osete na obrazovanju, pa je tako ove godine oko 7.000 đaka prvog razreda srednjih škola manje, a u osmoletkama manje oko 1.500 prvaka.
"To znači da je u srednjim školama više od 250 odeljenja manje", naveo je ministar.
Obradović očekuje da i opštine budu aktivnije, da predlože nove profile potrebne pre svega samoj lokalnoj sedini, a ne da čuvaju odeljenja koja produkuju viškove koji se ne mogu zaposliti.
Prema ministrovim rečima, poenta je da obrazovanje zadovolji potrebe lokalne samouprave za odgovarajućim kadrovima, a ne da čuva odeljenja i radna mesta "reda radi".
"Nije nama suština da neko ostane bez posla, već naprotiv da zaposlimo što više ljudi, ali ako nema dece onda je iluzorno pričati o tome da treba otvarati nova odeljenja", rekao je ministar.
Na ovaj način, kako navodi Obradović, izvodi se teza da se "biti član sindikata razlikuje od biti prosvetni radnik, oni su pre svega prosvetni radnici pa se bave sindikalnim poslom", rekao je Obradović i naveo da su sindikati i te kako zastupljeni u procesu donošenja zakona.
"Ako imaju posebne zahteve, radno-pravne, ili druge onda naše ministarstvo nije adresa, ali ćemo mi ipak pomoći da se i ta pitanja reše", istakao je Obradović i naglasio da će set "prosvetnih" zakona naredne nedelje biti na sednici Vlade nakon čega ide u skupštinsku proceduru.
