Izvor: Politika, 11.Dec.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Netaknuta nepravda
U Pančevu za deset godina udvostručen broj ljudi u javnim preduzećima, a to je posledica stranačkog zapošljavanja
Praksa stranačkog zapošljavanja i nepotizam u našim javnim preduzećima odavno odomaćeni, uspešno su odolevali i preživljavali mnoge vlade, različite političke programe i ideološke pozicije. Ona se nastavila i sa ovom vladom. Najčešće se tako radi na lokalu, daleko od centrala stranaka i medijske pažnje.
Zabrana daljeg zapošljavanja, sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << određenim izuzecima, jeste dobar korak, ali istovremeno i nedovoljan ako se ne sagleda situacija u svim javnim preduzećima na lokalu gde su mnogi dobili posao, a da ga nisu zaslužili po stručnim kriterijumima.
U Pančevu, gradu gde živim, za deset godina najmanje je udvostručen broj ljudi u javnim preduzećima, a to je posledica stranačkog zapošljavanja. Veza ili partijska knjižica bila je bezmalo jedini kriterijum koji se uvažavao. To je dovelo do apsurdnog stanja da neka preduzeća, poput JKP „Higijene”, imaju 400 zaposlenih, od kojih je svega 27 čistača. Svi ostali su smešteni po kancelarijama. Ili auto-transparentno preduzeće sa 500 zaposlenih i nedostatkom šofera i koje je gubitaš i pored velikih subvencija iz lokalnog budžeta. Kompanije ne ispunjavaju svrhu zbog kojih su osnovane. Primera ima onoliko koliko je javnih preduzeća, ali za potrebe teksta dovoljno je navesti samo ova dva slučaja. Nije tako samo u Pančevu. Od juga do severa zemlje, podobni su iskoristili svoje šanse igrom slučaja imajući nekog bliskog na funkciji u gradu ili opštini ili se učlanjujući u stranke ne mareći mnogo za njen program ili sopstveni obraz.
Zbog čega vlada uporno nastoji da zamaskira ovaj problem tako što neće dirnuti u njegovu suštinu koji je u tome da ljudi koji su došli na posao preko veze nisu došli do posla na jedini pošten i za civilizovan svet razumljiv način, a to je putem transparentnog konkursa i zahvaljujući svojim kvalifikacijama i iskustvu? Koliko je ljudi sa sumnjivim ili lažnim diplomama došlo do zaposlenja? Koliko je ljudi došlo do radnog mesta, jer su im roditelji radili ili rade na određenoj poziciji, pa ih nakon penzionisanja ili poznanstvom sa važnom osobom zameni ili im se pridruži član porodice?
Mladi ljudi koji sem svog znanja nemaju drugu vrstu podrške, a koja je, nažalost, potrebna u Srbiji, ovom odlukom neće biti ohrabreni. Samo im je poručeno da se, makar, šansa više neće pružati i da ono što je bilo bilo je, bez mogućnosti opoziva i ispravljanja nepravdi. Stava sam da bi u javnim preduzećima trebalo da se zapošljavaju ljudi sa državnih fakulteta. Smatram logičnim da država funkcionisanje javnog sektora poveri ljudima koje je sama školovala i na taj način im pruži priliku i omogući im da joj radom vrate sve što je ona u njih uložila. Šta, konkretno, država misli da uradi sa velikim brojem studenata koji će uskoro diplomirati? Kakvu je budućnost ova zemlja njima namenila i kakvu im poruku šalje?
Dok se ne učini korektan, temeljan i hrabar uvid u problem javnog sektora, njegovu glomaznost i nefunkcionalnost i sprovedu rezovi i ispravi nepravda, ni o kakvoj reformi ne možemo govoriti. Obrazovana budućnost ove zemlje će nastaviti da emigrira, jer neće želeti da radi poslove za koje im dan osnovne škole nije potreban dok se drugi, srećniji, ako ne stručno kompetentniji, nalaze ušuškani na svojim radnim mestima obavljajući posao kojem nisu posvećeni i gde ih niko ne poziva na odgovornost. Kažu, radi političkog i socijalnog mira. Da li je socijalni mir ekvivalent političkom? I da li smo mirni?
Sociolog
Branislav Omorac
objavljeno: 11.12.2013.
