Izvor: Politika, 05.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesvakidašnji polet
Pod geslom "Bolje je kajati se nego žaliti za propuštenim" održan je koncert orkestra Beogradske filharmonije sa doskorašnjim šefom, dirigentom Urošem Lajovicem i sa nestandardnim programom.
Naš najupečatljiviji utisak je da orkestar prepoznaje ruku Uroša Lajovica sa kojim je intenzivno sarađivao tokom protekle godine i da reaguje sa potpunim razumevanjem i sigurnošću na njegove dirigentske zahteve. Mora se priznati da u tome dirigentu pomaže izuzetno prefinjeni gest odličnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << muzičara i violiniste koncert-majstora Mike Pavlovića, skromnog čoveka koji sebe ne doživljava kao zvezdu, mada se njegovo rukovođenje i predvođenje ansamblom i te kako oseća. Svaki solo je odmeren i do kraja isviran, a njegov kredibilitet pred orkestrom i dirigentom je potpun. Uz sve te nužne preduslove, mogli smo da slušamo masivnost Vagnerove uvertire "Holanđanin lutalica", da pratimo moderno zvučanje Šnitkeovog klavirskog koncerta, da se podsetimo muzičkog pisma Slavka Osterca i da proveravamo svaki ton u često izvođenoj partituri uvertire Čajkovskog "Frančeska da Rimini". Ili, da ne proveravamo ništa, već da uživamo u dobroj atmosferi pune sale i nesvakidašnjeg poleta muzičara.
Pribojavali smo se unapred Lajovicevih tendencija ka brzom tempu, no to se nije događalo. Program se možda i previše isijavao u snazi i moći orkestarskog tutia i jedva da je dozvoljavao predah, a lirike skoro uopšte. Sasvim su epizodno prohujale teme iz Sentine arije ("Holanđanin"), a bizarno zvučala istopljena i isceđena lirika u Šnitkeovom koncertu.
Klavirski koncert Šnitkea zahteva posebnu pažnju s obzirom na to da je reč o jednom od vodećih ruskih i svetskih autora našeg vremena. Šteta je što u programskoj knjižici ne postoje podaci o manje poznatim autorima i delima. Većina publike nas je zaustavljala pitanjima: "Ko je Šnitke, je li živ, kad je kod nas izvođen" i sl. Pitanja su postavljali i muzičari.
(Šnitke je ruski Jevrejin rođen 1934. i umro 1998. Ostavio je veliki opus u kojem posebno mesto zauzimaju koncertantna muzika , Koncert za violu, violončelo, klavir, zatim kamerna, solistička i filmska muzika. Izvođen je u svetu i kod nas, sniman na mnogobrojnim diskovima, njegova dela izvode najveći svetski umetnici. Koncert za klavir i gudački orkestar je iz 1979.)
Delo je pisano u jednom stavu i uz pratnju (samo) gudača sa nizom ponovljenih i kružećih materijala u razuđenoj formi i sa umereno modernim sredstvima, uz korišćenje prepoznatljivih citata (citatologija je jedna od premisa postmoderne orijentacije u umetnosti uopšte, pa tako i u muzici našeg doba).
Duge eksplikacije klavira ne ostavljaju dilemu u pogledu tretmana solističkog instrumenta, a smenom lirskih i dramatskih delova gradi se struktura dela. Mora se pažljivo slušati i biti otvoren za nove zvučne prostore. Publika je sa simpatijama prihvatila ruskog pijanistu Jurija Serova, kao i izvedeni koncert. Posle jednog stava (Religioso) iz Svite slovenačkog kompozitora Slavka Osterca, usledilo je pompezno izvođenje partiture Čajkovskog i polet muzičara koji su bez daha sledili dirigenta Lajovica.
[objavljeno: ]
