Izvor: RTS, 05.Sep.2009, 18:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesuglasice na skupu G 20
Ministri finansija najrazvijenijih svetskih ekonomija saglasili su se da stimulativne programe treba zadržati, sve dok se oporavak globalne ekonomije ne učvrsti, ali nisu postigli dogovor o ograničenju bankarskih bonusa.
Izgledi za globalnu ekonomiju su bolji nego kada su se lideri G20 sastali početkom aprila, takođe u Londonu, ali kreatori ekonomske politike u mnogim zemljama, uključujući i najrazvijenije, izražavaju bojazan od mogućeg novog privrednog zastoja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
"Mi će mo nastaviti da primenjujemo odlučne mere neophodne u sprovođenju ekspanzivne monetarne i fiskalne politike", precizira se u saopštenju, uz napomenu da se realizacija tog programa mora sprovoditi u uslovima cenovne stabilnosti i dugoročnih fiskalnih podsticaja, sve dok se ekonomski oporavak ne učvrsti.
Ministri G20 nisu, međutim, uspeli da postignu konkretan dogovor o ograničenju bonusa i specijalnih nagrada za rukovodioce banaka i drugih finansijskih organizacija, kao što su to zahtevali predstavnici nekih vodećih zapadnih zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju.
Oni su se, ipak, dogovorili o stvaranju globalnog tela koje bi imalo zadatak da uvede čvršću kontrolu zarada i plaćanja u finansijskim institucijama, kako bi se onemogućila praksa koja je, prema mišljenju mnogih eksperata, dosta doprinela izbijanju globalne kreditne krize.
Francuska ministarka finanasija Kristin Lagard obećala je da će pokrenuti odlučnu akciju protiv velikih isplata, naglasivši da je upravo ova praksa dovela do globalne finansijske krize, preno je Bi-Bi-Si.
Francuska se zalaže za uvođenje obavezne gornje granice na bankarske bonuse, to potpuno podržava i šef Evrogrupe ministara finansija iz zone evra Žan Klod Junker iz Luksemburga.
Britanski ministar finansija Alister Darling okarakterisao je međutim ideju o ograničavanju bonusa kao neprimenljivu, zalažući se umesto toga da bankarske zarade budu vezane za dugoročne dobre rezultate poslovanja.
Preinačavanje antikriznih mera
Drugi učesnici skupa, koji se održava uoči samita lidera G20 u Pitsburgu, na kom će se raspravljati o reformi svetskog finansijskog sistema, i dalje izražavaju zabrinutost povodom teškoća u iznalaženju najboljeg rešenja da se izađe iz recesije.
Na londonskom skupu, ministri finansija će razmotriti da li nedavni znakovi ekonomskog oporavka treba da budu propraćeni preinačavanjem nekih vanrednih mera koje su uvedene kako bi se stimulisala globalna ekonomija.
Francuska, Nemačka i Japan su zabeležile pozitivan ekonomski rast poslednjih meseci.
Otvarajući skup, britanski premijer Gordon Braun je upozorio na opasnost od preranog povlačenja pomoći, to bi moglo da ugrozi još slabašne znakove ekonomskog oporavka.
Finansijski funkcioneri G20 su takođe dogovorili da treba voditi ekspanzivnu fiskalanu i monetarnu politiku, da bi se savladale posledice najgore globalne privredne od kraja Drugog svetskog rata, navodi se u nacrtu zajedničkog saopštenja "dvadesetorice" koji je bio dostupan agenciji Rojteres.
Jači glas za rastuće privrede
Jedan od zaključaka skupa bio je i da zemlje rastuće privrede kao što su Indija i Kina treba da imaju veće pravo glasa u MMF i Svetskoj banci, ali se ne nudi formula kako to postići, osim da će glas ovih zemalja značajno porasti u globalnoj ekonomiji i da se očekuje suštinski napredak po ovom pitanju na samitu svetskih lidera krajem septembra u Pitsburgu.
Ministri finansija u Londonu nisu odgovorili na priedlog SAD za povećanja kapitala banaka, kako bi sprečili povratak krize koja je dovela do kolapsa nekih od najvećih banaka na svetu.
Iako se zemlje G20 slažu da je bankama potrebno više novca kao rezerva da se ublaže gubici, nije jasno koliko je to novca i kojim sistemom računanja se do toga dolazi.
Borba protiv klimatskih promena
U poverljivom dokumentu koji su imali na uvid novinari koji prate ministarski sastanak G20 u Londonu, navodi se i da je zemljama u razvoju biće potrebno 100 milijardi dolara godišnje za borbu protiv klimatskih promena.
Pomoć siromašnim zemljama za razvoj privrede koja manje zagađuje okolinu i smanjenje štete od posledica zagađenja su među glavnim izazovima samita stručnjaka za klimatske promene koji će se od 7. do 18. decembra održati u Kopenhagenu.
O iznosu pomoći koji će siromašne zemlje dobiti kao pomoć za borbu protiv klimatskih promena još se pregovara, a industrijski razvijene zemlje zauzvrat traže od tih zemalja da predstave konkretne planove za zaštitu životne okoline u svojim zemljama.
