Izvor: Radio 021, 24.Jan.2015, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestručne sudije i uticaj politike su najveći problem pravosuđa
"Najveći problem u pravosuđu trenutno je to što mi pravosuđe nemamo", ocenjuje direktor Komiteta pravnika za ljudska prava Milan Antonijević.
"Nekoliko meseci nemate nijedno suđenje, ne vidim da se radi na tome da se napravi plan šta će se dešavati kada pravosuđe profunkcioniše, nakon najavljenog završetka štrajka advokata. Tada moramo videti izuzetno aktivno tužilaštvo i izuzetno aktivan sud, kako bi se zaostatak nadoknadio. Mislim da Ministarstvo u ovom trenutku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << mora da izađe sa jasnim planom kako će se to odvijati", ukazuje Antonijević.
Jedan od velikih problema pravosuđa je veoma dugo trajanje suđenja, zbog čega pojedini postupci i zastarevaju. Profesorka novosadskog Pravnog fakulteta Dragana Ćorić kaže da "u poslednjih nekoliko decenija ići sudiji baš i ne znači ići po pravdu".
"Kao advokatski pripravnik dobila sam predmet koji je započet 1984. godine, a ja sam ga dobila 2000. To je ono što je mene šokiralo na početku mog pripravničkog staža, a ni 14 godina kasnije se skoro ništa nije promenilo. Kao nikada ranije, važi pravilo da ako želiš da izgubiš dosta vremena i dosta novca idi na sud, iako smo mi ratifikovali brojne međunarodne konvencije i protokole koji su se odnosili na poštovanje razumnog roka u kojem se postupci moraju završiti", navodi Dragana Ćorić.
Milan Antonijević ukazuje da nema odgovornosti sudija koji su doveli do toga da neki slučajevi zastare. "Naročito su problematični oni postupci u kojima ima političkih elemenata, od kojih se neki izuzetno brzo završavaju, dok se u pojedinim ide na izuzetno duge postupke, gde čak dolazi i do zastarelosti, ali vi nemate konkretnu odgovornost sudija koji su doveli do toga. Morate jasno reći koje sudije dobro rade, a koje ne", kaže Antonijević. Dugo trajanja sudskih postupaka glavni je uzrok što je poverenje građana u sudstvo sve manje, slažu se naši sagovornici.
Prošle godine pokrenuta su 42 disciplinska postupka protiv sudija, a u osam slučajeva pokrenut je postupak za njihovo smenjivanje. Do sada je troje sudija razrešeno. Najviše postupaka bilo je zbog toga što sudija nije izrekao presudu na vreme, a u manjem broju slučajeva postupci pokrenuti i zbog sumnje na korupciju.
"Vi imate percepciju da je korupcija u pravosuđu izuzetno visoka. Nema postupaka kojima se u velikom broju dokazuje da je bilo korupcije, ali ona zasigurno postoji. Određeni predmeti koji se završavaju na način na koji se završavaju pokazuju da je tu bilo nekih uticaja. Oni ne moraju nužno da budu materijalne prirode, znači neko ne mora dobiti naknadu, ali može dobiti kasnije neke beneficije. I samo napredovanje sudija se mora preispitati, da li nakon presude u nekim politički osetljivim predmetima sudije i tužioci napreduju, da li je to nagrada za njihovu pravdu koju su izrekli. Ministarstvo mora jasno da pokaže da li to postoji ili ne, a i sama struka mora biti mnogo određenija prema ovakvom ponašanju", navodi Milan Antonijević.
Prema mišljenju novosadskog advokata Slobodana Beljanskog, najveći problem u pravosuđu su nedovoljna stručnost i osposobljenost većine sudija, kao i uticaj političkih faktora i izvršne vlasti na rad sudova.
"Ja bih rekao da ta vrsta destrukcije koja se odnosi na stručnost traje već nekoliko decenija, da su sudovi u opadanju što se toga tiče i da za to veliku krivicu snosi loša kadrovska politika i uticaj izvršne vlasti i političkih faktora na kadrovsku politiku. Bila su dva potpuna izbora svih sudija u republici - 1991. godine i sada tokom ove protekle reforme, a moramo u to uključiti i nekoliko 'čistki' koje su se događale nakon određenih političkih promena. To sve unosi jednu nesigurnost i odsustvo prave motivacije za rad kod sudija, a ujedno snižava njihov stručni nivo", kaže Beljanski.
Prema njegovim rečima, ne može se očekivati od sudija da imaju pouzdanje u statusnu sigurnost ukoliko oni sa, recimo, donošenjem novog Ustava, a to se očekuje u narednom periodu, mogu da očekuju ponovo neki potpuni izbor.
Pravosuđe jedna od prvih žrtava političke sile
"Ja bih rekao da je pravosuđe jedna od prvih žrtava političke sile. Pritom ti uticaji ne moraju biti direktni, po pravilu njihov učinak je posledica neke vrste samoregulacije nastale ili iz osećaja zaduženosti onih koji su od strane tih političkih sila protežirani ili pak iz neke naučene lekcije iz prethodnih događanja sa izborom svih sudija i njihovim lakim razrešenjem", navodi Beljanski, koji je bio prvi predsednik Saveta za borbu protiv korupcije.
Dragana Ćorić sa Pravnog fakulteta ukazuje da ne treba zanemariti ni pritiske od strane medija. "Stalno 'bombardovanje' čitalaca jednim, pa čak i zaista monstruoznim, zločinom, iznošenje opisa koji zapravo ne bi smeli da budu izneti u javnost, već vrši svojevrstan pritisak na samog sudiju. Tako se može desiti da on stavi u izreci presude 'monstruozan zločin', jer novine non stop govore o tome na takav način, i napravi grešku. Iako zločin možda i jeste takav, 'monstruozan' nije prihvaćen kao termin u krivičnom pravu", kaže Dragana Ćorić.
Direktor Jukoma Milan Antonijević ukazuje da je bitno analizirati i pritiske i napade na tužilaštvo za ratne zločine u proteklih nekoliko meseci. "Vi morate analizirati brojne predmete koji su započeti, analizirati zbog čega se u ovom trenutku neko iz vlasti odlučio da na prilično brutalan način napadne to tužilaštvo i pojedince u njemu i da na taj način ugrozi postupke koji su u toku. To je alarm koji moramo ozbiljno shvatiti i mora se utvrditi odgovornost onih koji su tu hajku započeli", smatra Antonijević.
Notari i izvršitelji "kao grom iz vedrog neba"
Kako kaže Dragana Ćorić, uvođenje notarijata i privatnih izvršitelja došlo je "kao grom iz vedrog neba" i način na koji su uvedene te institucije "izazvao je totalni kolaps u okviru pravnog sistema, pa je sa te strane obustava rada advokata krajnje shvatljiva". Nakon što je Skupština Srbije izmenila Zakon o javnom beležništvu, advokati su najavili da počinju da rade u ponedeljak, 26. januara.
Prema rečima Slobodana Beljanskog obustava rada je dala neke rezultate, ali oni nisu potpuni, pa zbog toga veruje da će borba za ispunjenje ostalih zahteva biti nastavljena. On reakciju države na zahteve advokata i štrajk koji je trajao četiri meseca ocenjuje kao začuđujuću.
"Začuđujuće je da se ne haje za to šta je posledica tvrdoglavosti vlasti. To što je učinjeno sada, moglo je biti uočeno i učinjeno na samom početku, pa tada ne bi bilo posledica koje su do sada nastale i koje će se protezati ko zna dokle. Ne samo da nema konsekvenci po one koji su na čelu tih organa izvršne vlasti nego naprotiv, oni dobijaju pohvale. To je za mene paradoksalna situacija i ne ukazuje na to da uskoro možemo očekivati bilo šta bolje u sektoru pravosuđa i pravde", navodi Slobodan Beljanski.
.jpg)
