Izvor: Politika, 05.Mar.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nešto zrači iz Hangara 1
Nešto zrači ali je izvor tajanstven. Tom nepoznatom što preti, ne zna se ni poreklo ni šifra. Ne zna se ni odakle je stiglo. To nešto, dakle, vreba, ali se za sada bavimo samo nagađanjem – koliko je „izvor” opasan. Koji li je taj osmi putnik koji se uselio u stari Hangar 1 na vinčanskom ataru, podignutom šezdesetih godina prošlog veka? Taj montažni magacin koji podseća na halu koju su posle privatizacije zaboravili i gazda i radnici i država, pa zvrji kao da je napušten, sa velikim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << centralnim vratima,vezan lancima, krije svakakva iznenađenja i tajne. To priznaje Uranija Kozmodis-Luburić, predsednica UO „Nuklearni objekti Srbije” (NOS), javnog preduzeća zaduženog za nuklearnu bezbednost zemlje, pa se poziva, osim na naučnu i na religijsku komponentu:
– Daj bože da su u Hangaru 1 samo kratkoživući elementi – doslovno je izjavila, a nama ostaje da se nadamo da je svevišnji dobro čuo.
Ali, ona ne garantuje da se u tom starom hangaru, gde ne bih čuvao ni sekundarne sirovine, ne kriju svakojaki opasni radioaktivni izvori, poput kobalta 60,koji se koristi u industriji, medicini, naučnim istraživanjima, a delom ga ima i u radioaktivnim gromobranima. Možda u rafovima leži i „cezijum 137”,koga bi u svojoj kolekciji veoma rado videli teroristi širom sveta.
Predsednica UO NOS-a tvrdi da je izmerena povećana radioaktivnost oko magacina, ali ne pominje kakva je i kolika je, dok direktor NOS-a Jagoš Raičević kaže da unutar hangara postoje kontaminirane zone, ali i delovi u kojima su izmerene velike doze zračenja.
Zrači unutar tog metalnog čudovišta, zrači i izvan hangara, pa je objekat zaštićen prstenom zaštitnih ograda. Ograde ne zrače, tvrde u NOS-u. U neformalnom razgovoru, direktor Raičević kaže da nije baš tako opasno, jer je on, lično, pet puta ulazio u Hangar 1. I, na sreću, živ je i zdrav.
Situacija za sada podseća na crnu komediju apsurda, ali je daleko od smejurije. Ljudi zaduženi da čuvaju nuklearnu bezbednostne znaju šta se nalazi u starom Hangaru 1, jer su tamo smešteni radioaktivni elementi iz doba SFRJ. Evidencija je „isparila“, kao i kratkoživući radioaktivni elementi.
Može li jedna ozbiljna država da sebi priušti bezbednosni luksuz i da ne zna koje se opasne radioaktivne materije kriju nadomak njene prestonice ili da se prepusti tarantinovsko-šojićevskoj dramaturgiji. Hoće li pčele u pčelinjaku pored samog ulaza u kompleks postati veće od golubova?Hoće li stabla uređenih voćnjaka, stotine metara daleko od zaštitne ograde, početi da se savijaju, jer će se breskve genetski modifikovati u lubenice?
Bez panike, za sada. Valjda ni Vinčani neće postati zombiji, golubovi neće ubadati žaokom, lubenice neće rasti na drveću, ali – da nešto zrači, zrači. Samo se ne pominje izvor, jačina i opasnost po ljude, pčele, golubove, jabuke i nacionalnu bezbednost.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 06.03.2013
