Izvor: Blic, 10.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestašice i inflacija
Cene rastu zato što je manja ponuda i zato što je veći izvoz. Dakle, zbog nestašica – to je objašnjenje Vlade. Zbog toga je zabranjen izvoz, a pominju se i druge mere koje bi trebalo da uvedu neku vrstu racionisanog snabdevanja. U tom je kontekstu skoro zabavna sugestija da ne bi trebalo da se povećava cena hleba jer se još uvek pravi od prošlogodišnjeg brašna. Ne vodi se računa o tome da bi onda možda bilo bolje prodati to brašno, a ne praviti od njega hleb.
Grerška >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u tome što se smatra da postoje fizičke nestašice, kada je u stvari reč o neadekvatnoj ceni. Ukoliko je uz to izvozna cena viša od domaće, to može da bude jedan razlog što je ponuda manja. Jer bi proizvodnja bila veća da su domaće i izvozne cene izjednačene. Što će biti i negativna posledica sadašnjih odluka o zabrani izvoza i pritisaka da se ne povećaju cene. Opravdanje da se time usporava inflacija je takođe neuverljivo. Jer rast nekih cena ne mora da dovede do rasta proseka svih cena (što je inflacija) ukoliko za to nema novaca. Tu je ključna monetarna politika. Koja, međutim, takođe razmišlja o tome da racioniše novac. Ako rastu cene usled smanjene proizvodnje, rašće i tražnja za novcem, što bi trebalo da dovede do rasta njegove cene, to jest kamate. Narodna je banka, međutim, rešila, bar za sada, da to ne bi bilo dobro, pa najavljuje racionisanje kredita. Prvo gotovinskih, a posle ćemo videti.
I Vlada i Narodna banka računaju da će ova cenovna i finansijska represija biti sa odobravanjem dočekani od javnosti, jer je ona već sita slobodne trgovine, kapitalizma, neoliberalizma i priželjkuje upravo državnu intervenciju. Ako je to tačno, biće s vremenom i nestašica i inflacije.
