Izvor: Southeast European Times, 29.Nov.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nestašica nekih lekova u Srbiji

Drugi put ove godine Srbija se suočava sa manjkom važnih lekova.

29/11/2011

Katica Đurović za Southeast European Times iz Beograda -- 29.11.2011.

Neki pacijenti su se nedavno, prilikom posete svojim lokalnim apotekama u Srbiji, neprijatno iznenadili. Zbog finansijskih poteškoća i drugih pitanja, proizvodnja određenih lekova se smanjila i nije ih lako nabaviti.

Među deficitarnim lekovima su i oni za pacijente koji pate od srčanih i psihijatrijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << problema.

„Lekovi kao što su Litijum karbonat, Artan, kapsule Flunerena i Plirazid + već mesecima ne mogu da se nabave. Za neke od tih lekova postoje zamene, ali za neke ne postoje“, rekla je za SETimes direktorka Centra za informacije o lekovima Apoteka Beograd Milana Dučić.

Manjak sredstava samo je deo problema, kaže Dučić. Nestašica je takođe možda rezultat radnih sporova, problema sa dokumentacijom i drugih smetnji u lancu proizvodnje i distribucije.

„Mi smo poslednja karika u lancu snabdevača i veza smo između pacijenata i farmaceutskog tržišta. Kada nam pacijenti dođu i pitaju zašto nemamo lekove koji su im potrebni, mi ne znamo šta da im kažemo, jer to nije naša nadležnost“, kaže Dučić.

Mnoge fabrike farmaceutskih proizvoda i uvoznici medicinskih proizvoda su u lošem stanju, kaže Sanja Marisavljević iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

„Galenika je bila u štrajku ovog leta i obustavila je proizvodnju određeno vreme; Hemofarm je takođe imao problema, a Srbolek je u stečaju“, rekla je ona.

Poslednjih godina u Srbiji je došlo do povećanja uvoza medicinskih proizvoda i, istovremeno, do pada proizvodnje od 43,5 odsto kod domaćih proizvođača lekova. Zavod za zdravstveno osiguranje, u međuvremenu, trenutno duguje milione evra farmaceutskoj industriji, mada se njegov dug -- koji trenutno iznosi 170 miliona evra -- smanjio od prošle godine.

Prema rečima Marisavljevićeve, tačno je da neki lekovi nedostaju, ali ne zbog dugova Zavoda.

„Svake godine potrošimo oko 310 miliona evra na lekove na recept i na tehnička pomagala. Činimo sve da našim pacijentima obezbedimo lekove“, rekla je Marisavljević.

Farmaceutska komora Srbije insistira da taj problem mora da se rešava na državnom nivou. Država je intervenisala jednom ove godine, kada je Galenika, najveća srpska fabrika farmaceutskih proizvoda, bila u štrajku uzbog dugova.

Država se složila da bude žirant za bankarski kredit Galenici u iznosu od 70 miliona evra. Međutim, to nije bilo dovoljno da se unapredi farmaceutsko tržište zemlje.

„Farmaceutsko tržište u Srbiji je haotično i država treba da ga reguliše. Ako domaćih lekova nema, ako domaće farmaceutske kompanije ne rade, zašto onda ne uvoze te lekove? Glavni problem je finansiranje. Neko bi trebalo da kontroliše gde novac odlazi i ko njime manipuliše“, rekao je za SETimes Predrag Petrović iz Farmaceutske komore.

Srpski zdravstveni sistem godišnje dobije preko 2 milijarde evra, od čega se 58 miliona evra potroši na zdravstvene institucije, kao što su klinike i bolnice; a još 290 miliona na lekove na recept i tehnička pomagala.

Samo prošle godine zdravstvene ustanove u Srbiji izdale su 55 miliona recepata za 80 miliona kutija lekova. To je koštalo Zavod 251 milion evra.

Nastavak na Southeast European Times...