Izvor: Blic, 30.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestašica ili inflacija
Nestašica ili inflacija
Trgovci naftom i naftnim derivatima upozorili su da bi se, ako država nešto ne preduzme, već u drugoj polovini septembra u Srbiji mogla očekivati nestašica goriva. Nekih vrsta derivata već nema dovoljno na našim pumpama, a problem bi, ako ne bude adekvatnih mera, mogao kulminirati narednih meseci kada se zbog jesenjih poljoprivrednih radova očekuje povećanje potrošnje goriva za oko 30 odsto.
Prema podacima koje je izneo Lazar Ponorac, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomoćnik direktora NIS 'Naftagas prometa', Naftna industrija Srbije može da zadovolji 75 odsto potreba tržišta naftnih derivata u Srbiji, dok bi ostalih 25 odsto, ako država adekvatno ne reaguje, moglo ostati nepokriveno.
Naftna kriza, kaže za 'Blic' Ljubinko Savić, sekretar Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije, potresa ceo svet, pa ne može da zaobiđe ni nas. Zato su naftaši zatražili da država poštuje uredbu o ceni nafte i smanji svoje zahvatanje, da trgovci smanje svoje zarade, a potrošači potrošnju, kako bi se ovaj težak period što bezbolnije premostio.
Radomir Ristić, predsednik Upravnog odbora 'Nafte' AD, rekao je za 'Blic' da je osnovni razlog za tešku situaciju enormni rast cena nafte na svetskoj pijaci i neodgovarajuće reagovanje države da koriguje cenu goriva kako bi uvoznici i prerađivači mogli da posluju bar na pozitivnoj nuli.
- U poslednjih mesec i po dana konstantno beležimo gubitke, koji pri uvozu 30.000 tona sirove nafte iznose oko milion dolara. I NIS koji ima svoju preradu i svoju naftu beleži ogromne gubitke. Problem više nastao je i zato što 'Lukoil - Beopetrol' u poslednja dva meseca nije uvezao ni tonu sirove nafte, iako je bio obavezan da to uradi. Nisu uvozili jer bi tako bili na gubitku kao što smo i mi i 'Petrolbart', a u međuvremenu su derivate kupovali kod NIS-a. Mi koji nemamo moć kakvu ima 'Lukoil' nismo od NIS-a mogli kupiti dovoljno derivata i zato smo došli u situaciju da na našim pumpama već nema nekih derivata, evrodizela imamo veoma malo, a kritična je situacija i sa bezolovnim benzinom i superom - navodi Ristić.
Zbog trenutne situacije u snabdevanju gorivom, 'Nafta' AD će uskoro održati vanrednu sednicu skupštine kako bi se preduzele 'neke mere' o kojima u 'Nafti' AD za sada ne žele da govore. Prethodnih dana su iz ove kompanije najavljivali blokadu rafinerija.
Ristić kaže da bi nas spaslo samo opadanje cene nafte u svetu, što se i dešava poslednjih dana. Što se države tiče, ona bi, navodi naš sagovornik, mogla omogućiti i ostalima izvan NIS-a da uvoze naftne derivate. Tako nešto zabranjeno je uredbom, ali, kako kaže Ristić, ostavljena je mogućnost da u kritičnim situacijama i privatnici uvoze derivate, pa bi takvu mogućnost trebalo možda sada aktivirati. Tu se, prema njegovim rečima, pojavljuje drugi problem, a to je velika razlika između cena derivata u svetu i kod nas.
- Tako je, na primer, tona bezolovnog benzina napolju za sto dolara skuplja nego kod nas, pa bi i u slučaju dozvole uvoza trebalo otkloniti disparitete cena - smatra Ristić, dodajući da bi država trebalo da smanji svoje zahvatanje od benzina. Situacija je, kaže Ristić, takva da rafinerijska cena i marža litra MB 95 iznose 18,76 dinara, a akcize i porez 37,54 dinara.
Na pitanje da li bi trgovci ipak mogli da smanje maržu, Ristić kaže da marža u okruženju iznosi 10 do 12 evro centi, dok je kod nas četiri evro centa. Da bi trgovci mogli da posluju sa pozitivnom nulom, marža bi, kaže, trebalo da bude pet dinara (sada je 2,9).
Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra energetike, za 'Blic' kaže da bi na pitanje da li je tržište gorivom zaista ugroženo i da li prometnici stvarno kubure sa tolikim problemima morao imati tačne podatke o njihovim troškovima.
- Mi smo od NIS-a zatražili detaljne informacije o troškovima i bilansima za naredne mesece i tek kada ih dobijemo i proučimo, znaćemo tačno stanje stvari i Vladi ćemo moći da predložimo donošenje konkretnih mera - kaže Sokolović i dodaje da kada je o ceni reč, ona je u nadležnosti Vlade a ne samo Ministarstva trgovine.
Smanjenje zahvatanja države, prema Sokolovićevim rečima, samo je jedna od mogućnosti, ali i to je, kako kaže, u nadležnosti Vlade a ne jednog ministarstva. R. Marković
