Izvor: Vesti-online.com, 20.Jul.2012, 13:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nestalo 500.000 Srba

Iz godine u godinu sve više mladih iz Srbije u potrazi za boljim životom i školovanjem odlazi u inostranstvo, a iz dijaspore stižu podaci da je poslednju deceniju broj Srba u svetu smanjen čak za 500.000.

Ova porazna činjenica i saznanje apsurdni su, međutim, samo za neupućene.

Dr Vladimir Grečić ekspert za migracije kaže da je to deo politike useljeničkih zemalja prema kojoj se nacionalno poreklo useljenika, pema tome i Srba, statistički briše iz registra >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << stanovništva.

- U mnogim zapadnim državama prilikom popisa žitelja više ne postoji odrednica o nacionalnom poreklu doseljenika. U statistikama tih zemalja postoje podaci o državljanstvu novodošlih, koji mogu biti različitih nacionalnosti. Iako zapadne zemlje imaju precizne podatke o svim svojim useljenicima, one ih ne obznanjuju, jer im je cilj da se migranti što pre asimiluju. I to ne samo u useljeničkim prekomorskim zemljama već i u zapadnoevropskim, gde je prvobitni koncept gastarbajterstva, tokom godina, pokazao da je neophodno strane gostujuće radnike i njihovo potomstvo trajno integrisati u društvo zemlje domaćina - pojašnjava Grečić.

Otuda i podatak da je u zapadnim zemljama u poslednjoj deceniji 'nestalo' pola miliona Srba, od čega u Americi i Australiji oko 400.000.

- U Americi se, na primer, pre 30 godina na popisu stanovništva 560.000 ljudi izjasnilo da govori srpskim jezikom, 2001. godine taj broj je pao na 360.000, a na poslednjem popisu, pošto je ukinuta odrednica "kojim jezikom govorite u kući" na pitanje "koje ste rase" 175.000 ljudi je odgovorilo da su Srbi - navodi publicista Marko Lopušina koji se bavi pitanjima dijaspore.

Prihvatanjem stranog državljanstva, napominju naši sagovornici, "naši ljudi ostvaruju mnoga građanska prava, ali i privilegije".

- Primetno je takođe da Srbi zbog svoje nacionalne kulture i pravoslavne vere, koja toleriše druge nacije i religije, najlakše od svih stranaca prihvataju državljanstvo novih zemalja i utapaju se u novu sredinu - pojašnjava Grečić.

Slična situacija je u Kanadi, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj i zemljama Skandinavije, takođe i u zemljama u okruženju Srbije, poput Mađarske, Rumunije i Slovenije.

- Nemačka statistika iz aprila ove godine navodi podatak od 179.048 stanovnika koji su došli iz Srbije, a njihova analitička studija iz 2007. operiše cifrom o 400.000 Srba na tlu ove države - kaže Grečić.

Ako se ima u vidu, napominju naši sagovornici, da neke zemlje iz svojih budžeta dotiraju društvene aktivnosti i obrazovanje na maternjem jeziku manjinskih zajednica i etničkih grupacija u svojoj sredini, Srbi sami sebi čine najveću štetu neizjašnjavanjem o svom nacionalnom poreklu.

Činjenicu da je za poslednjih 10 godina od tri miliona Srba u rasejanju taj broj

Navodeći primer samo za 2008. Grečić kaže da je te godine poreklom iz Srbije 6.267 ljudi uzelo nemačko državljanstvo, austrijsko 2.582, francusko 3.375 i švajcarsko 10.252. On dodaje da su ljudi sa srpskim pasošem iste godine uzimali strana državljanstava i u drugim evropskim zemljama, ali da ta brojka ne premašuje 1.000 po jednoj od tih država.

smanjen za pola miliona, iako se odvija neprestani proces odlaska iz Srbije, Nenad Lazarević iz Rozenhajma komentariše nebrigom matične države prema svojim državljanima.

- Država slabo šta čini za svoj narod u Srbiji i zato mnogi odlaze iz Srbije. Oni koji su već u inostranstvu počinju više da veruju drugoj državi nego svojoj matičnoj, jer im ta druga država nešto više nudi. Zbog toga se odlučuju da uzmu državljanstvo i pasoš te druge države, ali ne čine to samo oni, nego utiču i na svoju decu da to isto učine. Ja lično nikada ne bih uzeo pasoš druge države, jer smatram da je to put u potpunu asimilaciju i zaboravljanje svoje države, korena i identiteta - kaže Lazarević.

Interesantno je, kaže Marko Lopušina, da veliki broj intelektualaca u dijaspori zarad karijere krije svoje srpsko poreklo.

- Oni se ne izjašnjavaju nacionalno čak ni na popisu u zemlji gde žive i rade, ne učestvuju u društvenom životu svoje etničke zajednice, izbegavaju da dođu u crrkvu - kaže sagovornik "Vesti".

- U Švajcarsku sam došao pre skoro tri decenije. Trebalo mi je deset godina da dođem do stalne vize i švajcarskog pasoša. Sada švajcarsko državljanstvo i pasoš imaju i moja supruga Slobodanka i sin Dejan. Ali, da se razumemo, ja sam uzeo njihovo državljanstvo u vreme sankcija protiv naše zemlje.

Trebale su nam vize za evropske države i tada nam je švajcarski pasoš dobro došao. Mogao sam da putujem i da se osećam slobodno bilo gde da sam. Ja sam i dalje Srbin u duši kao i moja familija. Idemo redovno na naše zabave, u našu pravoslavnu crkvu za Uskrs i Božić, slavimo krsnu slavu ovde u Švajcarskoj i prenosimo tradiciju na našu decu i unuke.

Sa suprugom ću se sigurno vratiti u Srbiju kada odemo u penziju, ali nisam siguran za naše unuke i decu. I još nešto da kažem! Mi koji smo dobili njihove pasoše i dalje smo zapisani kao stranci, a to se vidi i po prezimenu. Ne možemo nikada da se računamo da smo Švajcarci - kaže Ljubiša Vasiljkić rodom iz Kobišnice kod Negotina, koji sada živi i radi u Herisauu.

- Kriza je u Srbiji, ljudi traže sigurnost tamo gde su već nastanjeni i gde postoje i priznati su kao lojalni građani. Naša matica je ekonomski nestabilna zemlja, a i naš sistem birokratije je zamršen. Znam po mojim mladim u KUD Mladost, gde sam predsednik. Gunđaju kad trebaju neki naš dokument, pa se i plaća, komplikovano je, smučilo im se. A, kako su mnogi iz ovih mlađih i današnjih generacija rođeni u zemljama u kojima žive, kako u tim zemljama imaju posao, rešen pravni status, zdravstveno osiguranje, imaju mogućnosti da napreduju i još mnogo toga, logično je što se ovde osećaju više kao Francuzi nego Srbi. To ih opredeljuje i da uzimaju državljanstvo i pasoše države u kojoj žive. Ja sam rodom iz Bele Palanke, kuću imam u Beogradu, u Francuskoj sam od 1963. godine i nikad nisam uzela francuski pašos, zbog čega me mnogi prekoravaju. Ali, takva sam; od svega najviše volim što sam Srpkinja i to mi u Francuskoj nimalo ne smeta - kaže Letica Živković iz Pariza.

Nastavak na Vesti-online.com...