Izvor: Blic, 07.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestabilnost
Povećana nestabilnost na finansijskim tržištima ne zapaža se samo u Srbiji već i u, recimo, susednoj Rumuniji. Ovo poređenje ima smisla zato što je reč o zemlji koja već par godina eksperimentiše sa ciljanom inflacijom i u tome bi mogla da bude uzor Srbiji. Druge balkanske zemlje imaju uglavnom fiksne kurseve, tako da je poređenje složenije. Još bi poređenje sa Turskom moglo da budu korisno, budući da nekako pripada balkanskoj regiji, a sada teži da sledi politiku plivajućeg kursa. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ako se, dakle, uporede kretanja berzi i kurseva u tim trima zemljama, zapaža se da je nestabilnost povećana u Srbiji i Rumuniji. U obema zemljama je došlo do depresijacije i do pada vrednosti na berzi. U Rumuniji se berza, čini se, brže oporavlja, a kurs pokazuje veću stabilnost, bar u poslednjih desetak meseci. On, naravno, varira, i sada je u pravcu depresijacije, ali su ta variranja manja nego u Srbiji. Kurs je u Srbiji u ovoj godini varirao u koridoru od bar deset odsto gore i dole, što bi se moglo smatrati preteranom nestabilnošću.
Kada je reč o berzi, i srpska i rumunska se razlikuju od turske. Ova poslednja ima trend rasta u ovoj godini, koji se povremeno zaustavlja u skladu s kretanjima na berzama u svetu. Rumunska berza pokazuje trend pada, koji je uglavnom pojačan udarima koji dolaze sa svetskih tržišta. Srpska berza ima prekid do koga je došlo u vreme političkih nestabilnosti u maju ove godine i od tada uglavnom teži da iskazuje pad vrednosti, koji je, čini se tek u poslednja dva meseca koordiniran s kretanjima na svetskim berzama. Iz ovoga bi se moglo zaključiti da su monetarne politike u Rumuniji i Turskoj uverljivije od one u Srbiji, dok su njihove berze manje podložne političkom riziku od srpske.
