Izvor: RTS, 09.Dec.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nestabilan kurs nepovoljan za privredu
Uz rast nelikvidnosti privrede i sve više problematičnih kredita, ekonomisti kao najveću opasnost za privredu navode kolebanje kursa dinara.
Nelikvidnost srpske privrede je u porastu, poručuju stručnjaci Ekonomskog instituta. Broj preduzeća u blokadi od juna je povećan za više od 8 hiljada, a iznos koji duguju narastao je na 319 milijardi dinara, što je 60 milijardi više nego pre pet meseci.
Uz rast nelikvidnosti privrede i sve više problematičnih kredita, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ekonomisti kao najveću opasnost za privredu navode kolebanje kursa.
Od gotovo 70.000 firmi u blokadi, najveći deo duga otpada na 25 kompanija, najveći dužnici su "Delta" sa 86 i "Telekom" sa 85 milijardi dinara duga, slede ih drugi trgovinski lanci i uvoznici automobila.
Oni imaju velike zalihe i ne plaćaju dobavljačima, pa zato ekonomisti kažu da je krajnje vreme da se zaustavi dalji rast nelikvidnosti.
Ekonomista Miladin Kovačević izjavio je da bi za neka preduzeća trebalo da se sagledaju mogućnosti otkupa duga ili saniranja duga putem neke finansijske injekcije.
Rastu nelikvidnosti privrede doprinosi i kolebanje kursa zbog čega je prošle godine polovina preduzeća imala negativne rezultate.
Ove godine kurs je bio stabilniji. Međutim i to što je u protekle dve nedelje došlo do slabljenja dinara za 2,3 odsto izazvalo je veliku nervozu, jer se to desilo u trenutku kada firme prave planove za sledeću godinu.
Jurij Bajec je rekao da se boji da će mnogi podizati cene i na taj način pokušati da svoj problem prevaziđu.
"Mislim da nam sada neka dodatna inflacija izazvana ovim potezima ne treba", istakao je Bajec.
Ekonomista Stojan Stamenković je naveo da su uzroci slabljenja kursa sezonski faktor- dospeće otplata prema inostranstvu, zatim u smanjenoj referentnoj kamatnoj stopi, uključujući i reakciju banaka na izgubljenu dobit.
Pritisak na dinar pojačala je i odluka Narodne banke da za 5 odsto smanji dinarski deo obavezne rezerve banaka, što ih je navelo da te dinare pretvore u devize, pa su od polovine novembra kupile 153 miliona evra.
Ekonomisti zaključuju da je država ove godine bila blagonaklona prema bankarskom sektoru, dajući visoke kamate na hartije od vrednosti, čijom su kupovinom banke zaradile više od 20 milijardi dinara.
