Izvor: B92, 01.Maj.2015, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Neredi će uticati na mandat Obame"
Događaji u Baltimoru pokazuju da policija SAD nije počela da uči iz iskustava s ranijim protestima Afroamerikanaca zbog sličnih incidenata.
To će uticati na ocene o dometima mandata predsednika SAD Baraka Obame i na kampanju za iduće izbore, smatra predsednica Centra za istraživanje javnih politika Svetlana Đurđević Lukić.
Ona je u izjavi Tanjugu objasnila da su neredi u Baltimoru kulminacija niza skorašnjih protesta Afroamerikanaca nakon što je osobe iz >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ove zajednice usmrtila policija u incidentima u kojima nisu ispoljavali agresivnost niti su počinili teške zločine.
Protesti u Baltimoru se, kako kaže, razlikuju od prethodnih protesta jer su se razvili u nerede s paljevinama, uništavanjem imovine i pljačkanjem prodavnica, čime se dodatno potencira zatvoreni krug u odnosu znatnog dela Afroamerikanaca sa snagama reda u mnogim gradovima u SAD.
"Dok brojni pripadnici ove zajednice smatraju da nemaju ravnopravan tretman od strane policije i pravosudnog sistema, da su izloženi samovolji i brutalnosti i usled toga čine nesrazmerni broj stanovnika pretrpanih američkih zatvora, ovi neredi pružaju dodatnu argumentaciju onima koji smatraju da policija mora primenjivati oštre mere kako bi kontrolisala kriminal u zemlji", ističe Đurđević Lukićeva.
Ona, međutim, ukazuje na to da se protesti mogu sagledavati kao rezultat narastajuće nejednakosti, odnosno u širem kontekstu neuspeha protesta "Okupirajmo Vol strit" i skorašnjih zahteva najslabije plaćenih u gotovo 200 gradova da se poveća minimalna dnevnica.
Predsednica Centra za istraživanje javnih politika navodi da se Baltimor razlikuje od mesta prethodnih incidenata po nekoliko osnova.
"Lociran samo 60 kilometara severno od Vašingtona, u najbogatijoj saveznoj državi, ovaj grad je izraziti primer jaza koji postoji između Afroamerikanaca i belaca", predočava ona, dodajući da nezaposlenost afroameričkih mladića od 20 do 24 godine u Baltimoru iznosi 37 odsto, a kod belaca istog uzrasta 10 odsto.
Okolnosti se, kaže ona, razlikuju i po tome što su sve ključne osobe koje treba dalje da rešavaju situaciju - gradonačelnica, šef policije, javna tužiteljka - i sami pripadnici afroameričke zajednice.
"U ovom slučaju se disbalans moći između crnog i belog stanovništva ne demonstrira već na prvi pogled, ali to istovremeno potcrtava činjenicu da ni lokalni afromerički lideri na ključnim pozicijama u ovom gradu, kao ni Barak Obama kao prvi afroamerički predsednik SAD, nisu doprineli poboljšanju ukupnog položaja ove zajednice u zemlji koja se veoma brzo oporavila od finansijske krize i beleži stalni privredni rast", objašnjava Đurđević Lukićeva.
Suprotno predizbornim tvrdnjama kako je "rasni problem nešto što nacija sebi ne može dopustiti da ignoriše u ovom trenutku", Obama je u znatnoj meri ignorisao rasna pitanja te je, u nastojanju da prevaziđe podele i izbegne da mandat prvog crnog predsednika bude posvećen rasnim problemima, jedva i govorio o tim pitanjima, kaže ona.
"Nema sumnje, međutim, da će ovi incidenti, iako je broj žrtava veoma mali, ostaviti veliki trag u istorijskom procenjivanju dometa Obaminog predsednikovanja u samim Sjedinjenim Američkim Državama", ističe Đurđević ukićeva, koja je i autorka knjige "Globalna politika SAD 2001-2012".
Kako navodi, pitanje je da li je Obama u poziciji da u poslednjih godinu i po svog mandata, sa Kongresom neprijateljski nastrojenim prema njegovim predlozima, preduzme neke nove korake, a pre svega i kakvi bi ti koraci mogli biti.
U tom kontekstu, Đurđević ukićeva ukazuje da se u američkoj javnosti već duže kao potencijalno rešenje za kontrolu postupanja policajaca pominju kamere koje bi nosili na svojim uniformama tokom intervencije, a takođe, već nekoliko godina grupa kongresmena iz obe stranke radi na planovima reforme penalnog sistema.
"Broj zatvornika u SAD čini 25 odsto ukupne poznate svetske zatvorene populacije. Ne samo da 1,5 miliona Afroamerikanaca, zatvorenih često i za minorne prekršaje, time ne doprinose izdržavanju svojih porodica, nego troškovi po zatvoreniku premašuju 30.000 pa i 40.000 američkih dolara, što je blizu godišnje plate nastavnika", kaže ona.
Đurđević Lukićeva, koja je takođe članica Foruma za međunarodne odnose i Saveta Centra za spoljnu politiku, ističe da rasplet situacije u Baltimoru i eventualni novi incidenti ovog tipa drugde mogu imati uticaj na predizbornu kampanju.
"Američki istoričari su već podsetili da je Džordž Buš izgubio izbore 1992. dobrim delom i zbog nereda u Los Anđelesu, jer takve situacije šalju glasačima poruku da vlast nije u stanju da obezbedi mir i stabilnost", objašnjava ona ukazujući da to posebno može uticati na šanse Hilari Klinton kao predsedničkog kandidata Demokratske stranke.
Đurđević Lukićeva ukazuje i na to da je Hilari Klinton iz iste stranke kao Obama, tako da joj to šteti po stranačkoj liniji, a dodatno i po liniji ranije reforme zatvora njenog supruga Bila Klintona, kojom je udvostručen broj zatvorenika.
"U svakom slučaju, ovakve proteste treba sagledavati ne samo kao posledicu ukrštanja neostvarenih očekivanja Afroamerikanaca od Obame i agresivnog delovanja policije, koja ima velika diskreciona ovlašćenja i razumevanje pravosudnog sistema za njihovo praktikovanje, nego i kao simptom izrazite socijalne nejednakosti i manifestacije slabosti političkog i institucionalnog sistema SAD", zaključuje ona.
