Izvor: Southeast European Times, 18.Dec.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neravan put Bugarske
Mada su političke i ekonomske krize mučile zemlju od pada komunizma 1989. godine, mali broj ljudi bi vratio vreme.
18/12/2009
Galija Ivanova za Southeast European Times iz Sofije -- 18/12/09
Komunizam je već pao u Poljskoj i Mađarskoj, a prodemokratski protesti dobijali su na tempu u Čehoslovačkoj kada je 9. novembra 1989. godine srušen Berlinski zid. Dan kasnije lider Bugarske komunističke partije (BKP) Todor Živkov, autoritarni lider koji je vladao >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << najduže u zemljama sovjetskog bloka, zbačen je u unutrašnjem državnom udaru koji su organizovali članovi njegove stranke.
Glavne ličnosti koje su stajale iza zavere protiv tog 78-godišnjeg diktatora -- njegov ministar inostranih poslova Petar Mladenov i ministar za trgovinu sa inostranstvom Andrej Lukanov, reformski tehnokrata -- potom su preuzeli najviše funkcije u zemlji.
Živkov je pretvorio Bugarsku u najposlušnijeg saveznika bivšeg Sovjetskog saveza tokom svoje 33-godišnje vladavine. Zbacivanje lidera BKP stvorilo je uslove za demokratske promene i obeležilo početak tranzicije zemlje na tržišnu ekonomiju.
Ubrzo nakon smene Živkova, zemlja je pogođena nestašicom hrane, dok je ekonomija počela rapidno da se pogoršava. Bugari su morali satima pre svitanja da stoje u redovima ispred prodavnica da bi obezbedili sebi mleko, jogurt, meso ili druge osnovne namirnice za svoje porodice.
"Ne nedostaju mi vreme komunizma i sva ograničenja ličnih sloboda. Sada se osećam slobodno jer mogu otvoreno da kažem šta mislim bez ikakvog straha", kaže stanovnica Sofije, 58, za SETimes.
Međutim, nekih trampi je bilo. "Sada je lako poslovati", kaže 57-godišnji arhitekta iz Sofije. "Ali, svi socijalni doprinosi koje smo uživali u prošlosti su nestali."
Krajem 1996. vlada nije osigurala novi kreditni aranžman sa MMF-om i kreditni rejting zemlje je pao.
Više od polovine komercijalnih banaka u Bugarskoj je bankrotiralo. Više stotina hiljada ljudi izgubilo je svoju štednju. Zemlja je bila pogođena naglom hiperinflacijom.
Ekonomska i finansijska kriza izazvale su velike proteste protiv vlade koje je vodila Unija demokratskih snaga (UDF), kao i generalni štrajk početkom 1997. godine. U maju 1997. godine na izborima je pobedio UDF i Ivan Kostov, lider bivše koalicije koja se pretvorila u stranku, imenovan je za premijera.
Kosovu se pripisuju obnavljanje finansijske stabilnosti, implementacija dugo odlaganih ekonomskih reformi i privatizacija više stotina državnih preduzeća, kao i brzi napredak Bugarske ka EU i NATO-u.
Međutim, više od milion ljudi napustilo je Bugarsku u protekle dve decenije.
“Sve u Bugarskoj formalno izgleda u redu: slobodno tržište, sloboda govora, višestranački politički sistem, članstvo u EU i NATO-u”, rekao je Edvin Sugarev, pesnik i bivši visoki funkcioner UDF-a, piše Njujork Tajms. "Ali to je samo fasada."
"Ljudi su dobili svoju slobodu, ali ne znaju šta da rade sa njom", dodao je on.
Nastavak na Southeast European Times...
