Izvor: Blic, 11.Jan.2012, 00:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neradni dan košta čak 17 miliona evra
Računica je jasna - jedan neradni dan privatni sektor u Srbiji košta više od 25 miliona evra bruto ili u proseku oko 17 miliona evra. Građani Srbije nisu najveći neradnici. Sa deset neradnih dana godišnje spadaju u evropski prosek. Ali ono što im je specijalnost još iz ranijih vremena jeste da spajaju praznike. Da od dva plus jedan neradni dan naprave pravi mini-odmor.
Srbija je po broju državnih praznika uglavnom u okvirima evropskog proseka, gde se takođe praznuje između >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << devet i 16 dana. Međutim, bogate zemlje kao Švajcarska, Danska, Holandija, Nemačka mogu sebi da priušte i poneki radni dan više odmora, dok Srbija kao siromašna i veoma zadužena zemlja nema mogućnosti za taj luksuz. Ali ga i te kako koristi.
- Svakog januara između Nove godine i Božića desi se vakuum od sedam do devet dana u toku kojeg se ovi državni praznici spajaju sa nekoliko radnih dana. Kada se ovome dodaju i ostali vikendi u januaru, te slave Sveti Stefan, Sveti Jovan, Sveti Sava, ispada da se u prvom mesecu radi svega 12 do 15 dana - kaže za „Blic” Dragoljub Rajić iz Unije poslodavaca.
Pojava spajanja praznika koja je postala uobičajena nije ekonomična.
Ona onemogućava brojne kompanije koje u februaru predaju završni račun i ozbiljno rade na tome da normalno posluju. Već godinama postoji ozbiljna polarizacija zaposlenih u javnom i privatnom sektoru. Ona se ne odražava samo u visini zarada, već i u učestalosti odmora.
U Privrednoj komori Srbije zaposlenima je ostavljena mogućnost da uzmu tri dana godišnjeg, odnosno sredu, četvrtak i petak i da ih spoje sa neradnim danima, što je većina i iskoristila. To, kako ističu u PKS, nisu bili plaćeni dani.
- Mi se kao servis srpske privrede prilagođavamo privrednicima i preduzećima kako u pogledu svakodnevnog radnog vremena, tako i u pogledu (ne)radnih dana. Kako je u Srbiji tradicionalno u ovom periodu smanjena privredna aktivnost, nije realno bilo potrebe za punim radnim kapacitetom u komori - kaže Ivan Jakšić, direktor Centra za marketing, informisanje i promocije PKS.
Odmor bi trebalo koristiti kad god za to imate potrebe, pa u svemu tome je računica o gubitku nebitna, stav je Miroslava Miletića, generalnog direktora „Bambi Banata”. Ističe da su poslodavci svesni svrsishodnosti radnog dela godine, ali i odmora. Zaposleni često rade prekovremeno.
Kalendar praznika
1. i 2. januar - Nova godina 7. januar - Božić 27. januar - Sveti Sava *radno 15. i 16. februar - Državni praznik Sretenje (od ove godine praznuje se dva dana) 13. - 16. april - Vaskrs 22. april - Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i druge žrtve fašizma u Drugom svetskom ratu *radno 1. i 2. maj - Praznik rada 9. maj - Dan pobede *radno 28. jun - Vidovdan *radno 21. oktobar - Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu obeležavaće se kao spomen na stradanje u Kragujevcu 1941. i širom Srbije kad su nemačke okupacione snage izvršile masovni zločin nad civilima *radno 11. novembar - Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u spomen na sve nevino stradale od 1914. do 1918. godine.
Napomena: Svaki zaposleni ima pravo i na korišćenje godišnjeg odmora i slobodan dan za slavu
- Organizam se mora odmoriti i svejedno je kada će to zaposleni učiniti - kaže Miletić.
Ali, bez obzira na to koliko je odmor potreba, spajanje praznika rezultat je shvatanja posla, prema kome se onaj ko radi nikada ne smatra toliko snalažljivim kao onaj koji ume da se snađe i izbegne posao.
- Za razliku od, recimo, Skandinavaca, kod nas ne postoji svest o zajedničkom dobru i tome da moj rad može da doprinese opštem dobru. Kod Skandinavaca je ono što je zajedničko istovremeno i moje, dok je za nas zajedničko skoro uvek tuđe. Tako se kod nas rad češće doživljava kao situacija koja je prinudna, a ne kao šansa da stvorimo nešto bolje - kaže za „Blic” dr Dejan Lapčević, specijaliste psihijatrije.
Računica
Trošak od 25 miliona evra bruto po neradnom danu dobija se množenjem cene prosečnog neto radnog sata u privatnom sektoru u Srbiji sa osam radnih sati, jer se neradni dan računa kao plaćeni radni dan. Ukoliko se ovo računa bruto, taj iznos je 27,71 miliona evra. Postoji određena ušteda na tome što se osnovna sredstva za rad ne koriste, jer se ne greju prostorije, ne koriste se službeni automobili... te je ovaj iznos realno nešto manji. Ali je svakako iznad 25 miliona evra bruto.
