Izvor: Večernje novosti, 21.Feb.2015, 13:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprocenjivi su, deco, temelji slobode!
KAKO sam primio medalju koja mi je dodeljena ukazom Putina? Tako da mi je srce zadrhtalo. Naša borba i žrtve nisu zaboravljene. Verujem da su ista osećanja bila i mojih saboraca koji su sa Crvenom armijom oslobađali Beograd. A posebna čast je što su priznanja još jedan dokaz neraskidive veze srpskog i ruskog naroda. Ovako govori Jovan Radovanović, borac Čačanskog odreda Druge proleterske brigade, rodom iz Trešnjevice kod Arilja, danas penzionisani pukovnik JNA. Novinar. Publicista. Istoričar. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << U biografiji našeg sagovornika su trideset četiri dela o novijoj istoriji Jugoslavije, njene borbe za nezavisnost i slobodu. U jednom segmentu je Radovanović, pripadnik misije Ujedinjenih nacija na Sinaju, dopisnik armijskih listova... Poslednji roman, na koji je ponosan, o živoj heroini Danici Dani Milosavljević, završio je protekle godine. Naslovio ga je "Odanjeno nebo - za dane snevanja i verovanja u slobodu i ideale". - Pitate me zbog čega mi, ponekad, srce zadrhti? Zbog toga što nam se naša lepa zemlja, Jugoslavija, u krvi raspala - govori Radovanović. - Zašto smo se tako, nepomirljivo, zavadili? Zašto više nema slobode za koju smo se borili i koju smo izborili? Zašto više nema ljubavi među nekadašnjim narodima s kojima smo zajedno vojevali i gradili zemlju za potomke? Zašto nema poštovanja i uvažavanja? Zašto nam falsifikuju istoriju...? Eto, zato mi ponekad srce zadrhti.S TITOVOM SLIKOM U DNEVNOJ sobi, u kojoj provodi najviše vremena Jovan Radovanović, na vidnom mestu je Titova slika. Stari partizan još veruje Brozu. Kaže da bratstvo i jedinstvo, za kojim tuguje, nije bilo samo parola. - To je bilo suštinski temelj na kom je počivala naša lepa, bivša država - kaže. - A šta sad imamo? Imamo to, da nisi ni u sopstvenoj kući siguran. Jovan Radovanović troši devedeset četvrtu godinu života. Živahan je, vitalan. Čista misao i jasna rečenica. On je jedan od šesnaestoro odlikovanih ruskim medaljama, povodom sedam decenija od pobede nad fašizmom, koje su veteranima Drugog rata uručene, u četvrtak uveče, u Ruskom domu, u Beogradu. Odličje im je uručio ambasador Ruske Federacije, Aleksandar Čepurin, u prisustvu predstavnika Vlade Srbije. - Bilo je svečano - kaže Jovan Radovanović. - Dirljivo. Kao da sam sanjao kakav lep san... Evo, to je ta medalja. Sve mi se čini da mi je, uprkos godinama, dala neku novu snagu. Jer, znate, burna vremena su kušala Narodnooslobodilačku borbu. Doprinos Crvene armije oslobođenju Beograda... Ja od tih vrednosti nisam odstupao. Verovao sam i verujem da je sloboda u tim temeljima. U temeljima oba naroda. I srpskog. I ruskog. Najjači su, deco, temelji slobode. Priča nam da je sa manje od 19 godina postao partizan. I sad, ponekad, voli da zapeva: "Partizan sam tim se dičim". Ali, i onu "Sa Ovčara i Kablara"... - Najteže mi je kada vidim kako se sve ruše ideali za koje smo pošli u borbu - govori nam. - Sve se, nekako, pitam: kuda ide ovaj svet, posvađan i zaraćen? Mi, ratnici, najbolje znamo koliko je rat poguban. Ali, ko još nas o tome pita. Mene da pitaju, rekao bih: ne srljajte u sukobe, život je samo jedan.PRIZNANjE PARTIZANIMA AMBASADOR Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin medalje povodom 70 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu uručio je Milanu Ateljeviću, Milisavu Đuriću, Živojinu Dobričiću, Dragici Ilinčić, Stanislavu Kolareviću, Dragoljubu Laziću, Milisavu Lukiću, Dragici Milosavljević, Milošu Milikiću, Jovi Miškoviću, Branku Nikoliću, Velimiru Ostojiću, Milanu Runjiću, Žarku Tešiću i Jordanu Filipoviću.
Nastavak na Večernje novosti...
