Izvor: Blic, 20.Jun.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepristojna ponuda
Poslednjih nekoliko dana svedoci smo ping-ponga koji se igra između predsednika države i ovdašnjih biznismena. U toj igri prvi pokušava da od srpskih tajkuna iskamči nešto od njihovog enormnog bogatstva za račun šire zajednice, dok prozvani gledaju kako da izbegnu te, za njih, nepotrebne troškove.
Polemika je začeta Tadićevom, ne baš najspretnijom konstatacijom o „nepristojnom bogatstvu" i još nespretnijim predlogom o biznismenskom iskupljenju preko gradnje mosta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji bi, valjda, trebalo da bude neka vrsta induligencije za njihove grehove počinjene najviše u Miloševićevoj eri. Tim povodom se oglasio biznismen Milan Beko tvrdeći da su tajkuni najveći deo bogatstva stekli posle 5. oktobra 2.000. godine. Hoće reći, za vreme vladavine takozvanih demokratskih snaga. „Ako smo uopšte nečiji tajkuni, pre smo Đinđićevi, Koštuničini, i Tadićevi, nego Miloševićevi!", rekao je Beko.
I time, svesno ili ne, priznao ono o čemu i vrapci šuškaju - da je ozbiljniji poslovni uspeh ovde pupčanom vrpcom vezan za političke centre moći i da se suština te veze ne remeti promenom vladajućih elita. Menjaju se samo ideologije i imena, ali ne i princip po kome se do „nepristojnog bogatstva" najlakše stiže pristojnom bliskošću sa sferom politike.
A Bekova konstatacija otkriva i poraznu činjenicu da se ovde za deceniju ili manje može postati milioner, što je nezamislivo u ozbiljnom svetu, osim ako niste izumeli „Fejsbuk" ili nešto slično.
Stoga predsednikovi apeli na društvenu odgovornost imaju prizvuk političkog reketa, a cela priča više liči na prolazno nerazumevanje starih partnera, nego na iskrenu želju da se u državi uvede red i pravila igre koja će važiti na duži rok. I u kojima će zakonski okviri regulisati ponašanje biznismena, pa i njihovu društvenu odgovornost, nezavisno od toga da li se nekom budućem predsedniku pravi most, probija tunel ili asfaltira put.
