Izvor: Politika, 02.Avg.2012, 00:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Neprijatni mirisi kruže prestonicom
Težak i neprijatan miris stajskog đubriva koji vlada oko velikih poljoprivrednih gazdinstava, već danima se nadvija nad centrom glavnog grada i delovima Novog Beograda i Zemuna. Sugrađani užurbano prolaze ulicom ili dok čekaju prevoz na autobuskim stajalištima odmahuju glavom i zapitkuju jedni druge šta to smrdi usred prestonice.
Stručnjaci objašnjavaju da su glavni krivci za neprijatne mirise sparno vreme, odnosno nizak pritisak i velika vlažnost vazduha udruženi sa isparavanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz kanalizacije i farmi u Surčinu, Jakovu, Batajnici kojima je prestoničko jezgro okruženo.
Potvrdu za to dobili smo juče i u Pančevačkom ritu, severno od Padinske Skele, gde smo zatekli teretne kamione sa prikolicama punim balege iz kojih su radnici rasturali stajnjak po okolnim njivama, a od nesnosnog smrada jedva da se moglo proći Zrenjaninskim putem.
I Sanja Vuksanović-Žugić, načelnica beogradskog odeljenja sektora za vanredne situacije MUP-a, naglašava da je prethodnih dana u Gradski centar za obaveštavanje stiglo više poziva građana koji su se žalili da ne mogu da žive od nesnosnog smrada.
– Angažovali smo nadležne inspekcije i ekotoksikološku jedinicu Gradskog zavoda za javno zdravlje da provere šta se to događa sa beogradskim vazduhom i oni su utvrdili da nema opasnosti za sugrađane. Zaključeno je da zbog jako niskog vodostaja Save i Dunava kanalizacione cevi, koje su inače ispod površine reka, sada izlaze iznad nivoa vode i to se, nažalost, oseća. Leka nema, nije opasno i ekotoksikološka ekipa redovno meri nivo zagađenosti vazduha. Nema je, sve je u redu – naglasila je Vuksanović-Žugić.
Dr Snežana Matić-Besarabić, pomoćnik direktora Gradskog zavoda za javno zdravlje, naglasila je da isparenja dolaze od organskih materija, a ne od hemijske industrije i najbitnije je da nisu toksična i štetna po živi svet.
– Samo su neprijatna. To nije neobična pojava, jer smo primetili da svake godine krajem jula i početkom avgusta imamo taj problem. Velika je suša, nema prave, obilne kiše, pa su i isparenja povećana. Oseća se stajsko đubrivo koje nije totalno dehidriralo, a ratari ga rasipaju po njivama – naglasila je dr Matić-Besarabić.
D. J. S.
objavljeno: 02.08.2012.
