Izvor: Politika, 15.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nepoznat Moravijin roman
POSTHUMNA PREMIJERA
Ne samo u Italiji već i u mnogim evropskim gradovima održavaju se prigodne manifestacije kojima se obeležava stogodišnjica rođenja velikog italijanskog književnika Alberta Moravije (Rim, 1907–1990).
U nizu izdavačkih inicijativa u Italiji, republikacija nekih dela iz obimnog opusa autora, lepo iznenađenje za čitaoce sigurno predstavlja posthumno objavljivanje Moravijine knjige "Dva prijatelja".
U proleće 1996, šest godina posle smrti Alberta Moravije, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << podrumu književnikovog rimskog stana, igrom slučaja, pronađena je prašnjava torba puna papira. U zaboravljenoj torbi nalazio se rukopis sa tri radne verzije političkog romana (srećom, jer Moravija je obično palio sve provizorne verzije svojih romana), na kojima je Moravija radio početkom 1952, između "Konformiste" i "Prezira". Krajem oktobra u italijanskim knjižarama su se pojavila "Dva prijatelja" (knjigu, u izdanju Bompijanija, priredio je Simone Kazini).
U ovoj knjizi Moravija je pokušao da obradi ideološki "škakljivu" posleratnu temu: masovno pristupanje italijanskih intelektualaca komunizmu nakon sloma fašističkog režima. Nezavršeni "politički" roman priča o komplikovanom odnosu između dva prijatelja, Serđa i Mauricija. Serđo, mladi prevodilac i novinar, "novopečeni" član komunističke partije, pokušava da preobrati svog prijatelja Mauricija na komunizam, čak i po cenu da mu u zamenu ponudi svoju "drugaricu" Nelu.
Protagonista Serđo kaže: "Tek što se završio rat, u mom životu su se dogodila dva važna događaja.
Prvi je bio da sam se učlanio u Komunističku partiju. Pretpostavljam da se svaki čovek istovremeno rukovodi koristoljubivim i nepristrasnim motivima, ličnim i bezličnim. Nepristrasni motivi za moje učlanjenje u Partiju (od sada pa nadalje zvaću je tako bez dodavanja reči komunistička, za nas komuniste Komunistička partija je Partija, bez dodatka) ne razlikuju se bogzna šta od onih kojima su se mnogi rukovodili čineći isti korak... Dovoljno mi je, dakle, da potvrdim da sam se upisao u Partiju sa potpunom iskrenošću, dovoljnim sentimentalnim zanosom i sa dobrim poznavanjem doktrine.
Što se tiče pobuda iz koristoljublja, bilo ih je prilično i ispitujući ih uviđam da me svi, manje ili više, ponovo vode Mauriciju i mojim odnosima sa Mauricijom... između mnogih stvari koje mi je Mauricio ponekad prebacivao na svoj način, ljubazan i sarkastičan, bio je moj karakter, govorio je on, intelektualca."
Glavni naglasak romana je na ideološkom suočenju dva prijatelja suparnika: siromašnog komuniste intelektualca, svesnog svoje nesposobnosti za akciju, i bogatog, raskalašnog predstavnika dobrostojeće italijanske buržoazije. Upotpunjujući bogati repertoar Moravijinih likova, Serđo dobro predstavlja ličnost intelektualca u večitoj krizi, koji u nedostatku pravih razloga postaje žrtva sopstvene "nepripremljenosti" za društveno delovanje, pa bi se mogao definisati kao jedna vrsta "ažuriranog" (savremenog) posleratnog "konformiste". Na drugoj strani je "indiferentni" Mauricio, vaspitan ali hladan i ohol, koji se na kraju pretvara u opreznog oportunistu. Jedino stidljiva i strastvena Nela, kod koje se seksualni dar podudara sa nesebičnom ljubavlju, iako potčinjena, poseduje životnu snagu. Na kraju, poniženu i uvređenu devojku preziru dva prijatelja nesposobnjakovića isto tako sramnog ideološkog "ponašanja". Možda zato i ne čudi što se, baš posle nedovršenog pokušaja da napiše političku priču, Moravija posvetio temi "prezira", koja je 1954. postala naslov sledećeg romana.
Mladi Alberto Pinkerle (Moravija je devojačko prezime bake po ocu) počeo je da piše svoj prvi roman "Ravnodušni (ljudi)" u periodu oporavka od teške bolesti. Roman, koji je, o svom trošku, objavio 1929, odmah je naišao na dobar prijem kod čitalaca i kritike koja ga je proglasila najinteresantnijim proznim eksperimentom tog vremena. Ovo delo, hladno analizirajući dekadenciju i rasulo italijanske (naročito rimske) buržoazije za vreme fašističkog režima, vođeno preciznom moralističkom vokacijom, predstavlja arhetip evropske egzistencijalističke literature. Moralizam, prisutan u celokupnom Moravijinom stvaralaštvu, ponekad je zadobijao alegorične tonove i nadrealne boje. Sva njegova dela se odlikuju kritičkim odnosom prema savremenom društvu, koji se naročito zaoštrava tokom šezdesetih godina, kada objavljuje "Dosadu" i "Pažnju". Dobitnik mnogih važnih premija u Italiji (Strega 1952, Marzoto 1954, Vijaređo 1960, Vijaređo-Versilja za celokupno stvaralaštvo 1983), Moravija, iako kandidovan za Nobelovu nagradu, nije dobio ovo najznačajnije književno priznanje.
[objavljeno: ]
